Српско здравство лидер у региону: Министарство здравља у публикацији сумирало резултате рада у периоду од 2014. до 2022.

Упркос великим изазовима од којих је највећи био борба са пандемијом вируса корона, здравствени систем Србије доживео је велики напредак, који су осетили и пацијенти и запослени у овом сектору.

У последњих осам година, односно откако је 2014. формирана Влада Србије са Александром Вучићем на челу, а на место министра здравља дошао Златибор Лончар, сви сегменти једног од најважнијих система унапређивани су кроз велика улагања, али и запошљавање стручног кадра. Да је тако, говори и податак Европског здравственог потрошачког индекса који је наш здравствени систем рангирао на 18. место у целој Европи. То значи да је Србија испред 14 чланица Европске уније, међу којима су и Шпанија, Италија, Словенија, Грчка, Хрватска… а у региону заузима престижно прво место, пишу Новости.

Пандемија вируса корона све здравствене системе ставила је на велике муке, али се наше здравство снашло боље него у многим развијеним државама. Похвале су стигле и од европског огранка Светске здравствене организације, који је оценио да је наше здравство правовремено и адекватно реаговало на изазове пандемије и да се у том погледу Србија показала бољом у односу на многе друге.Део резултата који су у периоду од 2012. до 2022. године постигнути у здравству наведен је у публикацији коју је издало Министарство здравља. У њој се констатује да је услед деценија нестручног управљања, злоупотреба и одсуства одрживе и стратешки усмерене здравствене политике, наш систем почетком 2014. био у изузетно лошем стању, са недостатком лекара и вишком немедицинског кадра. Подсећа се да специјализације нису биле доступне младим лекарима, здравствене установе биле су оронуле и запуштене без савремене медицинске опреме и апарата, а услови рада и боравка у њима испод сваког нивоа.

– Такође, бележени су масовни одласци лекара из земље због неприхватљиво ниских плата, афере са злоупотребама приликом набавке медицинске опреме, недостатак дијагностичких апарата, пропадање државних института и завода попут „Торлака“… – истиче се у публикацији.

Од формирања нове владе 2014. ситуација се драстично мењала набоље, па је према подацима из публикације Министарства здравља од тада па до средине 2022. запослено више од 35.000 здравствених радника, одобрена 13.341 специјализација и ужа специјализација, обновљене болнице, изграђени клинички центри… Тадашњи министар здравља Златибор Лончар истицао је да је циљ да најбољи дипломци медицине, односно младост и памет остану у својој земљи, због чега се и кренуло у набавку најсавременије медицинске опреме. Тако је набављено 177 рендгена вредних 18 милиона евра и 71 ЦТ апарат, на које је утрошено 30 милиона евра. Такође, набављена су 23 најсавременија апарата за спољашњу зрачну терапију, 21 линеарни акцелератор и два икс ножа…

У Универзитетском клиничком центру Србије изграђена су и комплетно опремљена два центра – за гама нож у који је уложено пет милиона евра и центар за икс нож у вредности од 792 милиона динара. У УКЦС набављен је најсавременији апарат за разбијање камена у бубрегу, а није занемарена ни Универзитетска дечја клиника у Тиршовој, за коју су купљене три магнетне резонанце… Када је реч о овој дечјој клиници планирана је и изградња „Тиршове 2“, вредност грађевинских радова је 30 милиона евра, а опреме 24 милиона евра.

Али, није се улагало само у здравствене установе у престоници већ се водило рачуна да се здравствени систем у свим крајевима Србије побољаша и опреми. Нове ангио-сале направљене су у Крушевцу и Новом Пазару. Обновљене су опште болнице и домови здравља у многим градовима Србије.Посебан део у публикацији посвећен је тешком периоду пандемије, а више од 2,2 милиона грађана прошло је тријаже кроз амбуланте при домовима здравља.

– Више од пола милиона ковид-пацијената лечено је у нашим болницама – истиче се у публикацији. – Изграђене су две лабораторије за детекцију короне у Нишу и Београду. До средине 2022. тестирано је невероватних 10,5 милиона грађана.

Србија је међу првим државама које су набавиле вакцину против вируса корона, и то чак пет врста, а број доза датих до средине 2022. је више од 8,6 милиона. Изграђене су и ковид-болнице у Батајници у Београду, у Крушевцу и Новом Саду са 2.067 постеља… Током пандемије оживео је и институт „Торлак“, па је у октобру 2021. почела производња вакцине „спутњик В“.Констатује се и да су плате дуплиране у односу на период од пре десет година. Према подацима Министарства здравља, медицинске сестре и техничари са средњом стручном спремом у фебруару 2010. имали су плату 30.000 динара, а у фебруару 2022. године 61.400 динара. Плата се дупло повећала и сестрама и техничарима са вишом стручном спремом, и то са 34.000 на 60.000 динара. Лекар специјалиста пре 12 година имао је 62.000, сада има 120.000 динара, а супспецијалиста је добио повећање плате са 65.000 на 124.000 динара.
Унапређено је и лечење пацијената са ретким болестима, основан је 2014. и буџетски фонд за лечење обољења, стања и повреда које се не могу успешно лечити у Србији.

МНОГО се радило и на дигитализацији. Министарство здравља увело је низ централних сервиса и софтверских решења који укључују портале Е-здравље за приступ грађана здравственим подацима, електронско заказивање термина и упућивање пацијената на преглед…

Новости 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: