Српској језичкој заједници вратити право на препознавање, равноправност и достојанство
Пише: Жељка Ћираковић, Пленум 083
Резулати пописа су нам показали да, упркос бруталној трајућој двадесетпетогодишњој системској и систематској, институционалној и медијској маргинализацији, стигматизацији, дискриминацији и асимилацији српске језичке заједнице, та заједница опстаје као убједљиво највећа језичка заједница у Црној Гори; вријеме је да се иста заузме за своја права на препознавање, равноправност и достојанство.
Први корак ка остваривању тих права је враћање српском језику статуса службеног језика, у јединој држави у Европи у којој доминантни језик није службени или један од службених језика.
Свако ко се противи томе да језик највеће и најстарије језичке заједнице, који на тлу Црне Горе има вишевјековну традицију и утемељење, (поново) постане један од службених језика, недвосмислено мора бити подржавалац поменуте маргинализације, стигматизације, дискриминације и асимилације српске језичке заједнице; такви људи су, ма колико себе заваравали бајкама о сопственој прогресивности, демократичности и грађанској профилацији, ма колико се заогртали плаштом лажног плурализма и тобожње толеранције и инклузивности – уџбенички примјер најприземнијег и најбаналнијег облика шовинизма и културне нетрпељивости.
На нашу несрећу, управо такви нам већ скоро три деценије, са разних, ничим заслужених позиција моћи, обликују стварност и уче нас како да мислимо. Наш је задатак–јер, чији би друго био?–да те појединце и организације оголимо, и већ једном ускратимо легитимитет њиховој идеолошкој агенди.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ako dodje do toga, verovatno je da ćemo imati situaciju crnogorsko-srpski, jer drugačije se neće dozvoliti. Onda dobijamo isto. Ono što bi bilo bolje jeste da se iz nastave povuče udžbenik Čirgićev.
На жалост то нећемо гледати.За тако нешто америчка администрација никада неће дозволити,Да је тако нешто дозвољено,то би јуче сазнали од водећих српских политичара,који су у власти.
Ни један од њих није директно променио такву могућност,а то значи да могу бити задовољни процентом,и то је то! Никаква промјена устава не долази у обзир,јер то би био у будућности превелики ударац за црногорски национални корпус,чији су проценти ионако пренапунпани,до крајњих граница.
За почетак је потребно изнаћи политичку платформу и онда деловати у складу са том платформом. Уколико постоји широка подршка и истрајност на крају ће се и америчка администрација привићи.