Српство између граница централизма, елитизма и сепаратизма

Пише: свештеник Миајло Бацковић

То између је централно мјесто које је Свети Сава оставио Србима да свима лијево и десно буду путоказ и светионик. Путоказ онима који су на лошем путу а светионик онима који лутају у магли својих стечених идеологија којима се Српство условљава.

Продавци магле и дезорјентисани путари са свих страна свијета вукли су на странпутице наш напаћени народ.
Светосавско средиште замјенили смо егоцентризмом или политичким централизмом. Које су границе српског народа, и да ли те границе које су међу нама постављали постављају границе у нама!?
Мијењајући границе, борећи се са својим и туђином, тражећи слободу тражили смо и губили себе. И док смо имали свете вође себе смо проналазили гдје год би били и били смо слободни и под окупацијом, јер се са њом нисмо мирили и мир смо носили у себи. Док смо бранили своје били смо своји на своме, када смо пожељели да узмемо туђе изгубили смо себе стварајући неку “велику” државу свих оних који у њу нису ни хтјели.

Та мегаломанска жеља једног од малих људи централизовала је све, не у Христу и у духовно средиште нашег народа, већ у својој личности и око себе. Да, било је заиста таквих, и тај егоцентризам и централизам довели су до тога да сједиште једног историјског тренутка нашег народа, опустоши и на крају отуђи сва она сједишта кроз историју. ЈУГОСЛОВЕНСКИ ИНТЕГРАЛИЗАМ довео је и до сепаратизама свих њених чланица, а СРПСКО ЈЕДИНСТВО разбијено је авнојевским границама. Те границе су за осамдесет година створиле не само државице оних који их нису ни заслужили, већ границе у нама. Прелазак преко линије на карти коју су цртали они који нас данас зову у Европску унију, унију без граница…и коју данас зовемо граница, ствара у нама осјећај да је наше само оно у тим границама и ограничењима.
Срби су један исти народ ма гдје живјели и у чијим се границама налазили!
Србијански, црногорски, југословенски… било чији централизам и елитизам нас види у сепаратизам и отуђеност, губимо се тражећи наше мјесто за столом, чије је чело и чији је сто!?
Једина трпеза за којом смо сви исти је она Часна трпеза у храму, окупљени око једне Главе и једног Оца Небеског. Чим смо напустили тај центар нашег постојања, изгубили смо смисао и име, па смо тражили туђе трпезе и за њима неко своје мјесто.

Светосавље које произилази из љубави Христове и Лазарев завјет запечаћен његовом главом су наше опредјељење, у њему смо сви исти ма гдје и иза каквих граница живјели. Сви наши завјети су из тог опредјељења настали и њиме смисао добили, све друго је бесмислено и празно ма колико у нашим очима било велико. Нација без суштине и континуитета постојања ослоњеног на наше опредјељење је само празна и поразна прича Српског народа! Земаљско без небеског нема своје постојање и нестаје углавном у крви оних који се изгубе тражећи себе и свој идентитет ван Православља!

Од великог народа постали смо групице луталица, и одбацивали све који су лутали тражећи себе. Од једног народа настала су још најмање три, од једног језика такође три, уситнили смо крупни залог који су нам преци оставили да би се на крају за сићу и продавали на пијаци моћних и силних! Дужност Цркве је свједочење истине без компромиса, и чување опредјељења српског народа. Подјела било чега, поготово не суштине нашег бића је погубна за нашу будућност. Звучи привлачно када чујемо да ће браћа са обје стране Дрине бити једно и заједно, али ако то значи да ће се од нас тражити са друге стране да пристанемо на подјелу Косова и Метохије да би напокон добили некакав мир на беспућу Европске Уније, онда је то само још једна историјска подвала и издаја. Територијална подјела Космета није само још једна линија на карти, већ несагледива трагедија подјеле бића нашег народа у будућности. Ко то може одредити гдје ће та линија бити повучена и чега нам је мање жао да дамо?
Узети Грачаницу а поклонити Пећку Патријаршију, Дечане, Девич, Зочиште, Архангеле и Богородицу Љевишку… велика је цијена компромиса!
Већ смо Стару Србију прежалили и Немањићке светиње у садашњој Македонији, сад да прежалимо и ово да би добили оно што је већ наше и гдје наш народ живи, пуно је…превише!

Нека “велики” цртају границе и стварају државе и народе, ми се са тим не смијемо помирити, јер ће као што то већ рекох створити не границе међу нама већ оне теже, у нама!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: