„Сиромаштво је често окидач за друге друштвене аномалије“: У Колашину одржана панел дискусија у организацији НВО „Центар за права дјетета ЦГ“

Сиромаштво, утичући на породицу и дјецу, неријетко са собом повлачи и друге друштвене аномалије. Тај проблем, који је у Црној Гори постојао и прије појаве короана вируса, свој зенит је достигао током пандемије. Сиромаштво узрокује остваривање слабијих резултата у свим областима – здравство, образовање, исхрана и генерално општа добробит дјеце.

То су неке од порука панел дискусији “Сиромаштво и његов утицај на дјецу и породицу”, која је одржана у Колашину, у организацији НВО Центар за права дјетета Црне Горе.

„Евидентиран је већи број дјеце која су склона вршњачком насиљу, нарочито у задњих пар година. Пораст је уочен и када су у питању киривична дјела, те структура истих, а нијесу ријетка ни тежа кривична дјела… Дјеца из сиромашних породица су итекако рањивија и изложенија екплоатацији. Управо због тога НВУ Центар за права дјетета, препознаје сиромаштво као окидач за остале проблеме. Сиромаштво није једини, али јесте један од најзначајнијих фактора који дестабилизују породичне односе”, казала је Јелена Ћорић социјална радница из НВУ Центар за права дјетета Црне Горе.

Према њеним ријечима, за дјецу у сиромашним породицама, по ономе што је НВУ до сада евидентирала, карактеристичан је низак ниво амбиција када је у питању образовање. У раду са дјецом примјећен је потенцијал за високо образовање, али врло често у разговору са њима, тврди Ћорић, чује се „желим стручну школу, желим што прије да се запослим“.

У условима пандемије, сиромаштво је, казала је директорица ОШ “Ристо Манојловић” Драгица Илинчић, постало још већи изазов- У тој школској установи, тврди она, увијек је препознаван пробем сиромаштва “али сад су разлике у погледу материјалног статуса уочљивије”.

“Сиромашна дјеца су неријетко и социјално искључена, а томе су увелико допринијели и савремени трендови, друштвене мреже и медији. Као резултат, дјеца се осјећају издовјеним, одбаченим, западају у депресију и потискују своја осјећања”, казала је Илинчић.

У Колашину 174 породица су корисници материјалног обезбјеђења, што је велики број у односу на број становника те општине, рекла је Ивана Марковић из Центра за социјални рад Колашин.

“Није риједак случај да сиромаштво са собом повлачи и друге облике дисфункционалности и друге негативне појаве, попут насиља у породици или развода брака родитеља. Притом, најугроженије су породице са више чланова, као и породице са дјецом са инвалидитетом”, објаснила је она.

Како је Марковић додала, разруђеност територије општине додатна је отежавајућа околност, будући да су сеоским домаћинстива недоступни ресурси из града.

“Најугроженије су самохране и пордице вишечлане дјеце, такође и породице које имају дјецу са посебним потребама. Имамо случај дјевојчице која живи 50 км од града и чијој породици треба само за таxи до града 50 еура. Није мали број дјеце, којима су све установе веома удаљене од мјеста становања. Да не помињем социјалну изолацију будући да често има по троје, четворо дјеце укупно у селу. Сви ови фактори често утичу на слабије коришћење ресурса у заједници, који утичу на правилан развој сваког дјетета”, навела је Марковић.

Према ријечима психолошкиње Катарине Пулетић, која је у колашинској локалној управи задужена за рањиве групе, “пандемија траје годину дана, а сиромаштво је пошаст која траје много дуже.”

“Без мултисекторског приступа том комплексном проблему нема рјешења. Морамо да реформишемо систем социјалне и дјечије заштите, и да учинимо да свако дијете има једнак приступ својим правима.Тај реформисани приступ би подразумијевао принцип “Не можемо о њима без њих”, односно, индивидуалан приступ сваком проблему”, рекла је Пулетић.

Поручила је и да је потребно много рада на “освјешћивању доносиоца одлука на државном нивоу”, као и да “ фали умрежености”. Пулетиж је подсјетила и да “у 70 осто случајева сиромаштво се често прелиће и са другим прблемима породице.”

Панел дискусија “Сиромаштво и његов утицај на дјецу и породицу” дио је активности предвиђених пројектом “Центар за подршку дјеци и породици – Дневни центар”, који је подржан кроз ИПА ИИ Програм Европске Уније и Црне Горе за запошљавање, образовање и социјалну заштиту, и у једном дијелу од стране Save the Childrena, а који се спроводи посредством Директората за финансирање и уговарање средстава ЕУ помоћи Министарства финансија и Дирекције за програмирање и имплементацију ЕУ фондова Министарства рада и социјалног старања.

(Извор: Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: