Шта ће Бајден да тражи од Београда, а шта од Приштине?

Џо Бајден, потпредседник Сједињених Америчких Држава, идуће недеље ће последњи пут у својству другог човека Америке посетити Приштину и Београд, а једна од главних тема разговора биће примена, или боље речено, деблокада Бриселског споразума, као и нормализацији односа Београда и Приштине.

Бајден у посету долази са супругом, а прво ће посетити Приштину. Тамо ће присуствовати и једном приватном догађају — отварању деонице пута од Приштине до базе Бондстил, коју је по одлуци Владе у Приштини названа по имену његовог сина Боа Бајдена, од прошле године покојног. Ово је на неки начин одавање захвалности још увек актуелном потпредседнику Америке, кога Албанци виде као једног од највећих присталица косовске независности.

Осим овога, Приштина очекује да од Бајдена добије и неку врсту гаранције да будућа америчка администрација неће мењати политички курс према Косову. У исто време, у Приштини се спекулише да ће Бајден од Београда тражити да „попусти“ Приштини на њеном путу ка Уједињеним нацијама, јер Косово очекује да до краја мандата ове америчке администрације (јануара 2017) добије статус земље-посматрача у УН. Друга ствар, о којој ће Бјаден највероватније разговарати и са Београдом и са Приштином је — формирање војске Косова. Тема у Београду ће бити и формирање, или боље рећи неформирање, Заједнице српских општина, али не баш сасвим у контексту који је Београд замислио.

Наш саговорник из Форума за етничке односе Ненад Ђурђевић сматра очекиваним да једна од тема буде деблокада преговора Београда и Приштине, и то у оба града, али додаје и да ће Бајдена озбиљно занимати и да ли Влада на Косову има снаге да се избори са унутрашњим политичким сукобима.

„Генерално, блокада преговора између Београд и Приштине изазива тензије и скреће комуникацију Београда и Приштине, што отвара могућност за дестабилизацију. Америци је врло битно да се политичка криза на Косову, која већ поприлично дуго дрма темеље ондашње владе, држи под контролом, јер поступци покрета ’Самоопредељење‘ већ попримају облике политичког насиља, а то изазива потенцијалне тензије и са суседима. Америци је такође битна и комуникација Београда и Тиране и верујем да ће о томе разговарати са премијером и председником Србије“, каже Ђурђевић.

Он не верује да ће признања Косова бити део разговора у Београду, јер је, како каже, Америци јасно да до тога неће доћи.

„Притискања Београда да призна Косово није реална тема, па чак и да, хипотетички, Београд призна Косово, то не би учиниле важне чланице Савета безбедности Уједињених нација, Кина и Русија, из својих политичких разлога. Признање Косова није само тема за Београд, већ и за велике силе, и ствар договора око њиховог баланса у свету. Стављање такве теме на дневни ред разговора у Београду, било би сасвим контрапродуктивно. С друге стане, Београду је битно да корак по корак остварује оно што је у нашем интересу. Поглавље 35, који се тиче Косова, прихваћено је у Београду, и на њему ће инсистирати у ЕУ и Америка која подржава Србију на путу ка ЕУ. Прича о признању Косова само уноси конфузију у Србији, и онемогућава да се решавају битне ствари, као што је третирање културне баштине, или како ће тећи даљи разговори кад буду основне ствари из Бриселског договора, испуњене. Америци јесте важно да Србија не кочи косовски пут у међународне институције, али све је то далеко од захтева за признање Косова“, истиче наш саговорник.

Војска Косова, наставља Ђурђевић, била је тема у разговорима и са НАТО-ом и са Америком, али да би она била верификована, мора да добије подршку и посланика мањина и посланика српске заједнице у косовском парламенту.

„Та тема ће се решавати у ширем пакету договора са представницима српске заједнице и начином на који ће Асоцијација (Заједница) када буде формирана, бити третирана, односно, какве ће јој бити не само надлежност, већ како ће она уопште функционисати у циљу заштите српске заједнице. Мислим да војска Косова јесте једна од тема, али војска у оквиру ширег консензуса у оквиру Косова, са другим политичким факторима, што тренутно не постоји јер „Самоопредељење“ на све начине покушава да онемогући разговоре са српским представницима и са мањинским странкама и насилно спречава политички процес на Косову“, наглашава Ђурђевић.

Бајденови саговорници и у Приштини и у Београду очекују да он буде на њиховој страни, односно, да код сваке стране посредује како би она друга страна попустила. Познаваоци америчке спољне политике, међутим, напомињу да се америчка спољна политика не мења.

Милан Мишић, дугогодишњи дописник листа Политике из Вашингтона, подсећа да је Бајден у одлазећој америчкој администрацији, човек који је био задужен за Балкан.

„Амерички интереси су овде одавно дефинисани, они подржавају самосталност Косова и заједно са ЕУ Србију гурају ка крајњем циљу да Србија призна ту независност. Чињеница да долази са супругом, ова посета би се могла дефинисати више као церемонијална у односу на претходне. То донекле потврђује и утврђени формат разговора и у Приштини и у Београду. Дакле, када је реч о односима Америке и Србије по питању Косова, остаје на снази раније дефинисана формула „да се слажемо да се око Косова не слажемо“, каже он.

Бајден би требало током посете Београду и Приштини да представи обема странама оно што као завештање за Балкан оставља свом наследнику у будућој америчкој администрацији.