Шта ће донети председнички избори на Тајвану?

Председнички и парламентарни избори се на Тајвану одржавају 13. јануара и од њиховог исхода ће у великој мери зависити безбедносна ситуација у наредних осам година у Азијско-пацифичком региону, посебно односи између две обале Тајванског мореуза.

Традиционално се на изборима на Тајвану такмиче две водеће партије – Куоминтанг Кине (Кинеска националистичка партија, КНП) и Демократска прогресивна партија (ДПП). На изборима на острву се често дешавало да власт добије једна партија, а затим друга. На изборима 2016. године је победио кандидат ДПП-а Цај Ингвен која је заменила председника из КНП-а Ма Јингђу. На тим изборима је Цај Ингвен надмашила свог ривала Чжу Лилуна за 25, 04 одсто. Након четири године 2020. године Цај је поновила успех и победила противкандидата из КНП-а Хан Гоју са 18,52 одсто гласова више.

Овога пута избори неће бити једноставни, а разлика између победника вероватно неће бити тако озбиљна. У председничку трку је укључен и кандидат Тајванске народне партије бивши градоначелник Тајпеја Ко Венје. Становници Тајвана ће морати да бирају између кандидата владајуће ДПП Вилијама Лаја, као и кандидата КНП-а Хоу Јуи. Тајванци ће изабрати нови састав парламента, који има 113 посланика.

Предизборна кампања свих кандидата личи, јер сви покушавају да задовоље бираче и да побољшају социјално-економски положај на Тајвану. Тајван је током последњих деценија направио огроман помак у економском и технолошком развоју. Више од 60 одсто глобалне производње чипова је са Тајвана, а више од 90 одсто чипова последње генерације производи се искључиво на Тајвану.

Међутим, минимална плата за 25 година порасла је за мање од два пута. Притом, у највећим градским агломерацијама вредност некретнина је порасла за 180-200 одсто у последњих 20 година. Из овога се види да ниво прихода становништва расте несразмерно споро у поређењу са ценама некретнина.

Иако је Тајван успео да се добро избори са епидемијом ковида, инфлација је била само три одсто што је много мање него што је у многим развијеним економијама. Омладина једва успева да задовољи основне потребе на тему становања. Ако се томе дода да становништво Азије стари, онда се може рећи да се економски активни део Тајванаца суочава са проблемом. Морају да обезбеде новац за пензионере, а у исто време и за себе.

То су проблеми које обећавају да реше сви кандидати, разлика је само у приступу. Кандидат КНП-а предлаже бесплатно здравствено осигурање за старије, као и државне финансије за вртиће.

Кандидат ДПП-а обећава да ће укинути школарину за средњошколце, предлаже увођење додатних дана одмора за школску децу како би одржали своје ментално здравље, па чак и до три бесплатне консултације са психологом годишње за особе од 14 до 30 година. Представник Тајванске народне партије се залаже за повећање трошкова у буџету за здравство до осам одсто БДП-а, повећање породиљског одсуства до 14 недеља и исплату родитељског додатка.

Међутим, кандидати се веома разликују по ставовима о енергетским проблемима. Ако ДПП предлаже да се у потпуности одрекну нуклеарне нергије до 2025. године, а до 2050. године енергетика буде без угљеника, други сматрају да се без атомске енергије не може при садашњем нивоу развоја „зелених“ технологија. Наравно, нико од њих не пориче важност решавања емисије угљеника у атмосферу. КНП и Тајванска народна партија верују да ће прекомерни акценат на зелену енергетику представљати претње енергетској безбедности. Озбиљне противречности су и на тему односа са Кином.

И западни и кинески медији су већ ДПП окарактерисали као партију која изазива рат, а Тајванску народну партију као партију мира.

То је пре свега повезано са изјавом кандидата ДПП-а Вилијамом Лајом о независности и суверенитету Тајвана који званичан Пекинг сматра делом Кине. И у време садашњег председника Тајвана Цај Ингвеном су били инциденти који су повећали напетост.

Погоршање односа САД и Кине се догодило у августу 2022. године након посете Ненси Пелоси Тајвану, која је тада била председник Представничког дома САД. Њена посета је била одговор на велике војне вежбе које је одржао Пекинг. Кина, која је острво сматрала једном од својих провинција, осудила је њену посету, видевши у томе подршку сепаратизму у региону.

Мада је пред изборе кандидат ДПП-а подвлачио да он и његова партија не планирају да промене статус кво, постоји разлог да се верује да ће се победа кандидата Куоминтанга или Тајванске народне странке позитивније прихватити у Пекингу, јер су ти кандидати расположени за прагматичну економску интеракцију са Кином. У сваком случају, Тајванци ће 13. јануара направити избор. Даљи развој ситуације у региону ће зависити не само од власти на острву, већ и од тога како ће поступати суседи и партнери Тајвана, преноси Спутњик.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: