Шта ће посланици питати Спајића: Односи са Хрватском, директор АНБ, Веље брдо, незаконита дистрибуција оружја…

Односи са Хрватском, именовање новог директора Агенције за националну безбједност (АНБ), пројекат Веље брдо, европски пут државе су теме о којима ће се премијер Милојко Спајић изјашњавати на премијерском сату, преносе Вијести.

Та сједница је заказана за петак, али из опозиције постоје најаве да неће дозволити њено одржавање.

Предсједник клуба посланика Демократске партије социјалиста (ДПС), Андрија Николић, питаће предсједника Владе да ли код свих чланица Владе постоји јасна намјера да се односи са Хрватском побољшају, и шта је он као премијер спреман да промијени у поступању Владе према сусједима, како се пут Црне Горе у ЕУ не би непотребно успоравао или блокирао.

У име клуба посланика Покрета Европа сад (ПЕС), Јован Суботић пита премијера шта је до сада урађено када је у питању пројекат Веље брдо, када ће почети припремни радови, као и на који начин ће грађани моћи да се пријаве за куповину станова у склопу овог пројекта.

Шеф посланичког клуба ЗБЦГ – ДНП, Милан Кнежевић, ће питати шта све Хрватска тражи од Црне Горе да не би блокирала њен европски пут.

Предсједник клуба посланика Демократске Црне Горе Борис Богдановић питаће премијера шта Влада конкретно предузима како би се истражиле и процесуирале сумње о незаконитој дистрибуцији оружја из војних магацина неколико дана пред изборни дан 30. августа 2020. године, укључујући уништавање документације, фалсификовање и гашење надзорних камера у Министарству одбране.

„Ко је издао наређење? Ко је од официра Црне Горе дијелио оружје и коме? Ко је наредио да се камере угасе? Да ли постоји план за увођење строжих контрола и процедура како би се спријечиле злоупотребе војне опреме и оружја, као што су оне које су се десиле прије избора 2020. године, када су аутоматске пушке и муниција завршиле у подруму АНБ-а, Обавјештајно-безбједносног директората, али и код безбједносно интересантних лица“, наводи Богдановић.

Он пита и који су конкретни кораци предузети како би се избјегле ситуације попут „чишћења“ документације из Обавјештајно-безбједносног директората и злоупотребе службених ресурса у политичке сврхе.

Представник клуба посланика ЗБЦГ – НСД Јован Вучуровић питаће премијера шта се може очекивати на европском путу 2025.године и да ли се могу затворити поглавља до краја 2026. године.

У име Клуба посланика ГП УРА Дритан Абазовић за Спајића има питање како оправдава именовање новог шефа АНБ-а, по занимању поморца, који је до скоро имао држављанство друге државе.

„Да ли је ово наставак урушавања националне безбједности или врхунац ваше обећане меритократије“?, пита Абазовић.

Слично питање поставиће и посланик Социјалдемократа (СД), Никола Зиројевић:

„На основу којих стручних референци сте предложили в.д. директора Агенције за националну безбједност и да ли сматрате да је такав предлог адекватан имајући у виду крајње забињавајућу безбједносну ситуацију?“.

Представник клуба посланика Бошњачке странке, Адмир Адровић питао је да ли Влада има план за подстицање повратка дијаспоре кроз посебне програме и олакшице за инвеститоре који би свој капитал уложили у Црну Гору, а посебно за оне који су усмјерени на сјеверни регион.

„Какав је Ваш став по питању чињенице да локална самоуправа Никшиц финансира, немалим средствима свих пореских обвезника својих грађана, серију ‘Тврђава’ у продукцији Радио-телевизије Србије, а која се бави ратним дешавањима у Републици Хрватској деведесетих година“, пита шеф клуба посланика Демократске уније Албанаца и Хрватске грађанске иницијативе, Адријан Вуксановић.

Посланик Албанске алијансе Илир Чапуни питаће премијера који је статус албанског народа у Црној Гори и која права уживају као народ и као појединци.

Истакао је да Албанци у Црној Гори, према уставу и законима, имају статус националне мањине и уживају права која им омогуцћавају очување своје културе, језика и традиције. Ово , како наводи, укључује право на образовање на матерњем језику, заступање у политици, медијска, културна и вјерска права.

„Степен реализације и уживања ових права је упитан, али се свакако намеће потреба да се отвори дијалог о сљедећим принципијелним питањима: -1.Да ли Албанци имају право да се питају о свом развоју? 2. Да ли Аибанци имају право на равномјеран развој? 3. Да ли имају једнако право корисдења морског добра у Црној Гори? 4. Да ли локално имају право да одлуце о свом развоју? 5. Колико Црна Гора омогућава бољи живот Албанаца у Црној Гори и да ли то треба повезати са изразитом миграцијом Албанаца“, питаће Чапуни.

Предсједница Посебног клуба посланика Јевросима Пејовић ће питати на који начин ће спријечити девастацију Црне Горе коју омогућава Закон о стратешким развојним инвестицијама и да ли је премиејр упознат са ефектима сличних закона у Албанији и Сјеверној Македонији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: