Шта ће се десити кад „пресахне“ љубав на гориво – узалуд вам труд свирачи, за другог су улице и тргови!

Пише: Коста Ненезић

Улични свирачи су своје навике из 2006. године обновили, стремећи да освјеже предреферендумску атмосферу.ел Црвена декорација на улицама и трговима црногорских градова, подсјећа на времена из мало даље историје, када је штафета младости ишла од републике до републике, само за разлику од тог периода данас нема фабрика, синдиката, радника… Неки нови клинци-рекао би Ђорђе Балашевић.

Црвени се све, па и образи свих нас, јер данас убирамо плодове посијаног сјемена независности. Жањемо плате позитивног амбасадора Црне Горе у НР Кини, скромне директорке Плантажа, итд… У недоглед.

Трг слободе у Никшићу је претворен у сајам половних аутомобила, цетињски аутоплац са сумњивим возилима, а још сумњивијим власницима. Наглува правда има катаракту за фашистичке испаде директорке цетињске гимназије, непрописно кретање аутомобила по површини трга, окупљање испред маузолеја на Ловћену упркос донијетим мјерама личности године-инжењера пољопривреде.

Поред тога што је прекршен закон, нарушен је мир и спокој пјеснику који почива на олтару Црне Горе, a који би се после јучерашњег дана, запитао да ли се рашта имао и родити. Заробљен у фараонској гробници како маузолеј описује Селимовић, његова црномермерна фигура са орлом изнад главе, била је покривена црвено-зеленим заставама. Магла која се растезала обронцима Ловћена, као да je хтјела да сакрије истину да: „Ко на брду ак` имало стоји више види но онај под брдом“.

21. маја је олтар Црне Горе заиста личио на Голготу. С друге стране, та иста правда оштровидна попут сокола, са дугуљастим зечјим ушима спроводи неумољиво и промптно законе против мирољубивих ходочасника.

Mеђутим, за литије није потребно ништа више осим чисте вјере и чврсте воље, а за прославу 14 година независности, напуњен акумулатор и резервоар. Резонантнија је литијска тишина од шенлучења и сирена, Оче наш од навијачког урлика и галаме са нашег Олимпа.

Али, љубав према земљи се не исказује трубљењем сирена које парају уши грађанима, нити сватовским парадирањем по улицама града. То је љубав на гориво, која ће трајати све док се не укључи црвена лампица на инструмент табли. Напослијетку, колико год свирали, узалуд вам труд свирачи, за другог су тргови и улице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: