Шта чека свет? Може ли се разрешити сукоб у Украјини и окончати рат на Блиском истоку

Сукоб у Украјини, ако је судити по тренутним дешавањима на бојишту, производним капацитетима и бројном стању трупа две стране на терену и оних у резерви, ове године могао би да буде решен и да Русија добије безбедносне гаранције до којих није могла да дође мирним преговарањем ком је била посвећена до самог почетка специјалне војне операције.

Сукоб у Украјини, ако је судити по тренутним дешавањима на бојишту, производним капацитетима и бројном стању трупа две стране на терену и оних у резерви, ове године могао би да буде решен и да Русија добије безбедносне гаранције до којих није могла да дође мирним преговарањем ком је била посвећена до самог почетка специјалне војне операције.

Перспективе развоја ситуације у украјинском сукобу овако у новогодишњој емисији Свет са Спутњиком оцењује професор Факултета политичких наука, др Драгана Митровић.

Она је уверена да ће Русија свакако инсистирати да се остваре и остала два њена циља – денацификација и демилитаризација Украјине јер, како каже, све друго не чини се ни логичним, ни довољним.

Примећујући да живимо у доба велике глобалне нестабилности јер се успоставља нови поредак пошто је стари неодржив, Митровићева констатује да се то одражава на свакој тачки на планети али да су два сукоба, овај у Украјини и на Блиском истоку најозбиљнији. Притом је, напомиње, овај први директан судар политичког Запада и НАТО са Русијом у настојању да се она сломи – економски, онда да се изазове унутрашња побуна, а затим и да се та земља сломи на бојном пољу, а Запад је, ма како то звучало парадоксално сваком иоле упућеном, кренуо управо са таквом идејом.

Шта заправо ради Русија

Некадашњи вицепремијер Небојша Човић подсећа да је још 2017. бивши амерички генерал Бен Хоџис упозоравао на пад америчке привилегије у свету и да су тада кренули са плановима како да то спрече, нарочито у регионима који су интересантни за Кину која је САД научно-технолошки прескочила, и за Русију која их је војно-технолошки прескочила.

„Тако смо добили разне Украјине, Молдавије, Грузије, Тајване, Блиски исток али и наш регион. А да ли ће се отрезнити – што се тиче Американаца они ће гурати своју политику“, каже за Спутњик Човић и додаје да остаје питање како ће се понашати европски лидери, ако се уопште могу назвати лидерима, јер су постали марионете у рукама америчке политике.

„Што се тиче Путина и Русије, мислим да они имају прави курс и да то јесте покушај да се свет сачува од нечег што није ни демократија, ни владавина права, ни људска права, од нечег што је отишло у дубоке воде бахатости, ароганције па богами и са елементима сатанизма. И рушења традиционалног, породичног, историјског. Видите да се врше ревизије историје. Доћи ћемо изгледа у ситуацију да се извињавамо фашистима“, упозорава наш саговорник.

Много зависи од америчких избора

Човић указује да ће много зависити и од америчких избора где смо, како каже, већ сведоци да се примењују разне технологије које оповргавају целокупну причу о демократији, људским правима, слободи медија, а притом држе предавања о томе свима у свету – а сама Америка је подељенија него икад:

„И та подела се из дана у дан повећава на блок који је везан за Трампа и блок који је везан за Бајдена. Мада и у Демократској странци има оних који сматрају да је доста клинтоновско-обаминих кадрова. Мислим да је та подела јако опасна и да може да изазове код њих велике проблеме. А наравно, кад год се догађало да велика сила не држи више примат, и промене у свету нису биле толико наивне“.

Ипак, чак и да амерички избори, зависно од резултата, донекле смире страсти у смислу да њихове агенције праве мање жаришта по свету, у току су процеси који се, прогнозира Човић, неће завршити пре 2030. године – ако буду и дотле завршени јер су турбуленције велике.

Блискоисточна криза и САД

У осврту на блискоисточну кризу, Драгана Митровић констатује да су шаљући три носача авиона у Средоземље САД дале одрешене руке Израелу да чини оно што чини, али и показале геостратешку важност Израела и његов политички утицај на Америку у предизборној години.

Притом, без обзира на разлике по осталим питањима, нико од мејнстрим америчких политичара не сме да каже ни реч критике на понашање Израела, а САД су, подсећа она, више пута блокирале ветом резолуције Савета безбедности УН које су само позивале на прекид ватре из хуманитарних разлога.

У овој последњој која је на крају усвојена када су САД и Русија били уздржани текст је морао да буде измењен тако да се тражи само тренутни прекид ватре, а не заиста прекид ратних дејстава.

„Зато што је намера Израела како чујемо да до краја изведе ову операцију, што значи да уништи потпуно сваку инфраструктуру Газе. Ово што видимо, како је генерални секретар УН Антонио Гутереш рекао, јесте да је Газа постала највеће дечје гробље“, објашњава Митровићева, која сматра да се тиме „Израел осрамотио пред светом и будућношћу“.

Израелци су штавише, додаје она, од првог дана насиљем спречавали Палестинце да оформе државу како је предвиђено резолуцијама УН, и то уз благонаклоно гледање Запада али и њихове арапске браће који су их више користили за политичка поткусуривања него што су их искрено помагали.

„Али дошло је време, и чини ми се да сада видимо огромну подршку у свету, за палестински народ да преживи и да има своју државу,“ верује Митровићева.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: