Шта даље?

Пише: Војин Калпачина

Пред новом владом најмлађе демократије у Европи траже се свакодневно одговори на неодложна питања. Пада ми на памет можда суштински најважније : завршетак ауто-пута Бар-Бољари. Тренутни проблем је кинески дуг за који ће хтела-нехтела Европа морати да се укључи и помогне. Изгледа да је то реалност. Друга ствар можда још важнија је како и са ким направити аранжман о завршетку ауто-пута до Бољара и да се рок мора поклапати са даном завршетка деонице Пожега-Бољари, јер шта вреди једно без другог.

Циљ ауто-пута Београд-Бар као и пруге је економски развој и једне и друге државе. То је ваљда свима јасно. То је услов свих услова. ММФ и Светска банка ће сходно кредитном рејтингу Црне Горе одобрити адекватну врсту задужења. Нова власт  више не сме да губи време и енергију за одговоре на превазиђена питања губитника. Ја бих да сам рецимо на месту Премијера предложио Србији потписивање споразума и давање гаранције Црној Гори да никада ни за век векова неће мењати садашњи међудржавни статус и тако затворити уста Монтенегринима у вези са тврдњом о угрожености од Србије и велико српског народа. Сигуран сам да би то Србија потписала јер никада није ни имала те претензије. То је само параноична тврдња злурадих људи. Да сам на месту Србије исти споразум бих потписао и са БиХ тако да више заврше причу о угрожености БиХ од стране Србије и Републике Српске.

Уосталом Председник Србије  недвосмислено у свакој прилици поштује целовитост БиХ. Уосталом по Дејтонском споразуму све је јасно, али ето да неби било непотребне приче, ја бих им и на овај начин ускратио могућност манипулације. Србија и Црна Гора треба да граде међудржавне односе као до 1918 године. Јесмо браћа али нам нису кесе исте. И код срећне браће односи су бољи ако су чисти рачуни. Треба под хитно да потпишу уговор о двојном држављанству због практичних разлога како би грађани могли остварити основна грађанска и људска права. Бирачко право остваривати само у једној од држава где су резиденти. Закон о држављанству уредити по угледу на најдемократскије земље. После уређења односа сву енергију свих грађана усредсредити на економију и тако извући што више користи од предности које најлепша држава на свету даривана од Бога. Рај Божји и освештана  Црна Гора. Шта би рецимо највеће империје дале да имају Острог, да не помињем друга чудеса. Шта би неки дали да су икада игде имали тако величанствене литије које донеше слободу и које у прошлост послаше последњег комунистичког диктатора.

Богу се молим да ова народна влада траје пун мандат. Замислите како ће Црна Гора изгледати за 4 године мандата прве демократске владе. Нека трећа грана власти, после доношења нових проевропских закона  ради свој посао а нека влада убрзано доноси одлуке у правцу побољшања квалитета живота грађана. Ја сам велики оптимиста и верујем у млади Кривокапићев тим. Они имају невероватну шансу  да уђу у историју и постану миљеници целог света. Они немају баласт прошлости што је невиђена предност. Њихове грешке су плод неискуства и несналажења у прљавој партији преферанса, али ја се уздам у проницљивост динарског човека попут Новака Ђоковића, који најважније победе остварује између оаталог и оним никшићким смислом  за суштину. Нису случајно литије кренуле из Острога и Никшића. Радујем се тргу Св. Василија Острошког у тренутно најважнијем српаком граду. Новак побеђује духом а сви знамо на којим изворима се он духовно храни, а не како неки музикант рече да је он тенис научио на Дурмитору косећи косом напред-назад. По мени то је банализовање. Достојевски је рекао да врхунске литературе  и уметности нема без Бога. Ноле је Божји дар, понос нације, икона. „Весели се српски роде“.

Нова влада коју су литије довеле на власт има додатну обавезу да држи до себе и да делује на високом интелектуалном, стручном, професионалном нивоу, водећи државотворну политику супротно претходницима, који су 75 година водили партијску политику „завади па владај“. Њима су највећи проблем били слободно мислећи људи, мудри народ, наспрам полтрона, поданика…

Али окренимо се будућности. Државе сада делују као корпорације, правници кажу „ограничени суверенитет“. Бришу се границе. Волео бих да се Црна Гора и Србија договоре око свега оног што сам предложио и да не угрожавају једна другу, само би их замолио да грађани могу слободно и што једноставније  прелазити границу ако већ мора да постоји. Петнаест година на граници на Јабуци исто питање : Где идете? Одговор је : Кући. Одакле идете? Од куће. Ја стварно идем у кућу на Жабљаку у којој сам рођен, а идем од куће у Београду у којој живим 50 година. Колико таквих примера има? Не тражим право гласа у Црној Гори, не користим га у Србији у којој то право имам, јер не верујем политичарима. Зато сам толики навијач нове демократске гарнитуре, која није дошла путем избора већ Божјом вољом у форми најлепших народних литија. Наравно, Божју вољу није могло угрозити ДПС-ово бројање гласова као у претходних 30 година када је Господ  кушао наш народ, мерећи његову снагу у преживљавању неправди у борби са онима који су све изборе лажирали и наместили.

Народ је заиста показао невероватну снагу.

Црна Гора и Србија имају неслућене шансе за развој, осолобођене два највећа историјска баласта: Југословенства и комумизма, уз невероватно јачање Русије и руског Цара. Јефтине дневно политичке приче све више губе смисао. Млади, модерни школовани добијају главне улоге у тржишној трци. Нове модерне технологије убрзавају причу, па сада зато тешко томе ко не разуме суштину нових аргумената. Прегазиће их време као ове губитнике у Црној Гори. На њиховој агит-проповској  ТВ сцени комунистички новинари причају о стандардима и професионалним достигнућима. Они оптужују младог вице-шампиона у боксу за ношење туђих обележја и занамења. Ужас! Додуше, до 30.августа и Ноле  је био персона нон-грата, а комунистичко-усташки „херој“ Месић почасни грађанин Подгорице.

СРЕЋАН УСКРС!

Прочитајте ЈОШ:

Мала сирена

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: