Šta dalje?

Piše: Vojin Kalpačina

Pred novom vladom najmlađe demokratije u Evropi traže se svakodnevno odgovori na neodložna pitanja. Pada mi na pamet možda suštinski najvažnije : završetak auto-puta Bar-Boljari. Trenutni problem je kineski dug za koji će htela-nehtela Evropa morati da se uključi i pomogne. Izgleda da je to realnost. Druga stvar možda još važnija je kako i sa kim napraviti aranžman o završetku auto-puta do Boljara i da se rok mora poklapati sa danom završetka deonice Požega-Boljari, jer šta vredi jedno bez drugog.

Cilj auto-puta Beograd-Bar kao i pruge je ekonomski razvoj i jedne i druge države. To je valjda svima jasno. To je uslov svih uslova. MMF i Svetska banka će shodno kreditnom rejtingu Crne Gore odobriti adekvatnu vrstu zaduženja. Nova vlast  više ne sme da gubi vreme i energiju za odgovore na prevaziđena pitanja gubitnika. Ja bih da sam recimo na mestu Premijera predložio Srbiji potpisivanje sporazuma i davanje garancije Crnoj Gori da nikada ni za vek vekova neće menjati sadašnji međudržavni status i tako zatvoriti usta Montenegrinima u vezi sa tvrdnjom o ugroženosti od Srbije i veliko srpskog naroda. Siguran sam da bi to Srbija potpisala jer nikada nije ni imala te pretenzije. To je samo paranoična tvrdnja zluradih ljudi. Da sam na mestu Srbije isti sporazum bih potpisao i sa BiH tako da više završe priču o ugroženosti BiH od strane Srbije i Republike Srpske.

Uostalom Predsednik Srbije  nedvosmisleno u svakoj prilici poštuje celovitost BiH. Uostalom po Dejtonskom sporazumu sve je jasno, ali eto da nebi bilo nepotrebne priče, ja bih im i na ovaj način uskratio mogućnost manipulacije. Srbija i Crna Gora treba da grade međudržavne odnose kao do 1918 godine. Jesmo braća ali nam nisu kese iste. I kod srećne braće odnosi su bolji ako su čisti računi. Treba pod hitno da potpišu ugovor o dvojnom državljanstvu zbog praktičnih razloga kako bi građani mogli ostvariti osnovna građanska i ljudska prava. Biračko pravo ostvarivati samo u jednoj od država gde su rezidenti. Zakon o državljanstvu urediti po ugledu na najdemokratskije zemlje. Posle uređenja odnosa svu energiju svih građana usredsrediti na ekonomiju i tako izvući što više koristi od prednosti koje najlepša država na svetu darivana od Boga. Raj Božji i osveštana  Crna Gora. Šta bi recimo najveće imperije dale da imaju Ostrog, da ne pominjem druga čudesa. Šta bi neki dali da su ikada igde imali tako veličanstvene litije koje doneše slobodu i koje u prošlost poslaše poslednjeg komunističkog diktatora.

Bogu se molim da ova narodna vlada traje pun mandat. Zamislite kako će Crna Gora izgledati za 4 godine mandata prve demokratske vlade. Neka treća grana vlasti, posle donošenja novih proevropskih zakona  radi svoj posao a neka vlada ubrzano donosi odluke u pravcu poboljšanja kvaliteta života građana. Ja sam veliki optimista i verujem u mladi Krivokapićev tim. Oni imaju neverovatnu šansu  da uđu u istoriju i postanu miljenici celog sveta. Oni nemaju balast prošlosti što je neviđena prednost. Njihove greške su plod neiskustva i nesnalaženja u prljavoj partiji preferansa, ali ja se uzdam u pronicljivost dinarskog čoveka poput Novaka Đokovića, koji najvažnije pobede ostvaruje između oatalog i onim nikšićkim smislom  za suštinu. Nisu slučajno litije krenule iz Ostroga i Nikšića. Radujem se trgu Sv. Vasilija Ostroškog u trenutno najvažnijem srpakom gradu. Novak pobeđuje duhom a svi znamo na kojim izvorima se on duhovno hrani, a ne kako neki muzikant reče da je on tenis naučio na Durmitoru koseći kosom napred-nazad. Po meni to je banalizovanje. Dostojevski je rekao da vrhunske literature  i umetnosti nema bez Boga. Nole je Božji dar, ponos nacije, ikona. „Veseli se srpski rode“.

Nova vlada koju su litije dovele na vlast ima dodatnu obavezu da drži do sebe i da deluje na visokom intelektualnom, stručnom, profesionalnom nivou, vodeći državotvornu politiku suprotno prethodnicima, koji su 75 godina vodili partijsku politiku „zavadi pa vladaj“. Njima su najveći problem bili slobodno misleći ljudi, mudri narod, naspram poltrona, podanika…

Ali okrenimo se budućnosti. Države sada deluju kao korporacije, pravnici kažu „ograničeni suverenitet“. Brišu se granice. Voleo bih da se Crna Gora i Srbija dogovore oko svega onog što sam predložio i da ne ugrožavaju jedna drugu, samo bi ih zamolio da građani mogu slobodno i što jednostavnije  prelaziti granicu ako već mora da postoji. Petnaest godina na granici na Jabuci isto pitanje : Gde idete? Odgovor je : Kući. Odakle idete? Od kuće. Ja stvarno idem u kuću na Žabljaku u kojoj sam rođen, a idem od kuće u Beogradu u kojoj živim 50 godina. Koliko takvih primera ima? Ne tražim pravo glasa u Crnoj Gori, ne koristim ga u Srbiji u kojoj to pravo imam, jer ne verujem političarima. Zato sam toliki navijač nove demokratske garniture, koja nije došla putem izbora već Božjom voljom u formi najlepših narodnih litija. Naravno, Božju volju nije moglo ugroziti DPS-ovo brojanje glasova kao u prethodnih 30 godina kada je Gospod  kušao naš narod, mereći njegovu snagu u preživljavanju nepravdi u borbi sa onima koji su sve izbore lažirali i namestili.

Narod je zaista pokazao neverovatnu snagu.

Crna Gora i Srbija imaju neslućene šanse za razvoj, osolobođene dva najveća istorijska balasta: Jugoslovenstva i komumizma, uz neverovatno jačanje Rusije i ruskog Cara. Jeftine dnevno političke priče sve više gube smisao. Mladi, moderni školovani dobijaju glavne uloge u tržišnoj trci. Nove moderne tehnologije ubrzavaju priču, pa sada zato teško tome ko ne razume suštinu novih argumenata. Pregaziće ih vreme kao ove gubitnike u Crnoj Gori. Na njihovoj agit-propovskoj  TV sceni komunistički novinari pričaju o standardima i profesionalnim dostignućima. Oni optužuju mladog vice-šampiona u boksu za nošenje tuđih obeležja i zanamenja. Užas! Doduše, do 30.avgusta i Nole  je bio persona non-grata, a komunističko-ustaški „heroj“ Mesić počasni građanin Podgorice.

SREĆAN USKRS!

Pročitajte JOŠ:

Mala sirena