Шта даље?

Пише: Ива Бајковић

Њуњави уторак је прилично раздрмало саопштење организатора протеста “97000- одупри се“ у којем наводе да ће протести бити одржани али без задржавања на тргу иако је то претходно било најављено. Као разлог за овакву одлуку, организатори су навели да им је јављено из “ кредибилних“ удбашких структура.

Сасвим очекивано, ово је изазвало прави одијум у јавности – јер су се многи учесници протеста осјетили у најмању руку преваренима. Иако није речено тако али прва реакција је била : Пропали још једни протести.

Но протести нису пропали, на срећу – људи који се суботом окупљају на тргу не долазе због организатора. Да парафразирам једног познаника : “Ово је одлично, али ништа не ваља“. Или још боље, народу је толико дозлогрдило да је кренуо за првом искром наде која је планула у овом тродеценијском мраку. Но критиковати организаторе у овом тренутку је мач са двије оштрице. Јер и ови и овакви протести су показали да народ вапи за промјенама, политичари су на улици – без изузетака. Чак сам једна од ријетких које не сматра паралелна окупљања Демократа лошим.Напротив није лоше прошетати кроз све градове Црне Горе.
Оно што јесте спорно је – ко је и зашто најавио остајање и неразилажење до испуњења захтјева, које сигурно неће испунити? И зашто су тако брзо демантовали сами себе? Зар су стварно мислили да ће хипи поворка, једном у двије седмице заљуљати режим? Да ли су организатори дорасли овоме што се дешава и да није мачку многи телећа глава? Оно што је у овом тренутку кључно, без улажења у разлличите теорије завјере јесте да наставимо са протестима. Али и да се испоставе захтјеви према власти који неће бити само парола оставке – јер опет понављам, све и да поднесу оставке – шта онда? На жалост, изгледа да је једини захтјев, и то упућен ка опозицији испуњен а сви остали су некако пали у запећак и све мање се чују.
Изгледа да су неки сигнали из амбасада довољно јасни да странци не желе протесте и притисак на власт. Моје је мишљење, па можда сам у криву, је да те сигнале не треба узимати као Свето писмо заковано у времену. Снага народа је управо у томе да може и мора да се одупре управо овом западном мешетарењу које нас је прескупо коштало свих ових година и деценија. Онога тренутка када се направи критична маса – захтјеви протеста постају легитимни и за странце те ће их и они морати уважити као реалност.

Поновићу још једном, и надам се да ми нећете замјерати на понављању – не смије се дозволити још једно политичко мешетарење иза кулиса ових протеста гдје ће бити формиран 565 странкоид који ће пласирати тезу “трећег пута“ а сви су изгледи да се ка томе и иде.

Оправдан страх од понављања 24. октобра 2015. је вјероватно један од разлога зашто је ручна тако брзо повучена. Али опет, никада прије Ђукановић није био на кољенима као тог датума. На жалост, умјесто договора опозиције – добили смо договор опозиције са ДПС и не техничку и прелазну Владу, већ владу континуитета.
И страха не треба да буде, јер ми смо потомци оних људи који су незадрживо јуришали на моћнијег непријатеља на Царевом Лазу, Фундини, Вучјем долу. Они се сигурно нису бојали гумених метака и насиља, нити су ишли у те битке да би разговарали са освајачима и слушали музику.
Доћи ћемо ми и ове суботе, али очекујемо минимум коректности и да организатори саопште јасан план шта и како даље. Али план који неће добити од кредибилних структура, већ онај који јасно изражава вољу људи који су одлучили да своје незадовољство каналишу кроз институцију протеста.

У тренутку док склапам овај текст догодиле су се двије важне ствари. Многи су заборавили да у Подгорици већ двије године траје суђење за наводни покушај тероризма. Процес због којег је институционално измијењена изборна воља грађана на дан парламентарних избора 2016. Наиме главни свједок сарадник, Саша Синђелић је на једној српској телевизији јавно и у ударном термину промијенио свој исказ и потпуно оптужницу поцијепао, док је јутрос на порталу ИН4С објављен видео у којем исти, у једној кафани још једном понавља да покушаја државног удара никада није ни било.

Не вјерујем да ће организатори иједном ријечју поменути ова дешавања, јер она нису грађанска, а у њиховој аутистичној самозаљубљености потпуно превиђају да нема грађанскије обавезе од оне којом се чувају Уставом загарантована права људи који живе у овој земљи.

Такође заборављају да ће прије или касније – све ове монтиране процесе на крају они платити. Није грађански ваљда сада о томе да причамо. Разговарајмо имамо ли довољно засађеног дрвећа и да ли су нам улице по Подгорици у складу са архитектонско – урабнистичким препорукама.

Видимо се у суботу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: