Шта доноси трећи Закон министарства за људска и мањинска права и дијалог?

пише: Милош Дојчиновић

Посланици Скупштине Србије усвојили су прошле године Закон о министарствима који прописује увођење три нова ресора – Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарство за бригу о породици и демографију и Министарство за бригу о селу.

Против Закона о министарствима није било уздржаних, апсолутно сви, тачније 205 посланика гласало је за овај акт.

На тај начин је Влада Србије добила три нова министарства поред редовних, укупно 21. министарство.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у својој надлежности обављаће послове који се односе на заштиту и унапређење људских и мањинских права, израду прописа о тим правима и пратити усаглашеност домаћих прописа са међународним уговорима и актима.

Тако је ово Министарство презентовало и нацрт трећег закона који ставља нагласак на „повећане казне за оне који због личних предрасуда и погрешних уверења омаловажавају друге особе због расе, вере, националности, пола, сексуалног опредељења, инвалидитета, здравственог стања, старости или било ког личног својства.“

Изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, који би требало да буде усвојен током пролећног заседања парламента, прошириће се списак особа које су постале жртве дискриминације. Биће повећане казне за оне који због личних предрасуда и погрешних уверења омаловажавају друге особе због расе, вере, националности, пола, сексуалног опредељења, инвалидитета, здравственог стања, старости или било ког личног својства.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић је измене Закона о забрани дискриминације на овај начин образложила: „Дискриминација настаје када вас неко, због личног својства, неправедно и другачије третира у систему законодавства, на радном месту, улици или у породици. Дискриминација је извор који наше предрасуде претвара у понашање којим наносимо несрећу другим људима“

Ауторка овог закона Др Невена Петрушић изјавила је да: „Закон уводи обавезу послодавцима и органима јавне власти да предузимају посебне мере у циљу отклањања постојећих неједнакости међу припадницима група које су у неједнаком положају у односу на остале грађане.“

Измена овог Закона доноси и новину у виду прецизније правне дефиниције дискриминације, где се поред појединих облика дискриминације предвиђа и забрана сексуалног узнемиравања.

Овај Закон ставља фокус на радње сексуалне природе којима се вређа личност и достојанство особа, којима су најчешће изложене жене. Закон под појмом сексуално узнемиравање укључује радње „вербалног, невербалног или разноврсног понашања сексуалне природе којима се особа деградира и у односу на њу ствара понижавајуће, односно увредљиво окружење.“ Наводи се да је „сексуално узнемиравање присутно у свим срединама, школама, факултетима, на радним местима и у јавном простору у Србији и да је зато потребно предузети одлучне кораке да се оно елиминише.“

Према анализи заснованој на подацима ОЕБС-а о добробити и безбедности жена у југоисточној и источној Европи, пише да је сексуално узнемиравање (као најчешћи облик насиља над женама у Србији), знатно чешће заступљено међу женама између 18 и 74 године старости, наводи се даље у саопштењу – У Србији је сексуалном узнемиравању било изложено 41,8% жена од навршених 15 година живота (782 жене из узорка), док је у периоду од 12 месеци који су претходили истраживању, овом облику насиља било изложено 18% жена (313 жена из узорка). (Мисија ОЕБС-а у Србији, Аутори: Др Марија Бабовић Др Марио Рељановић, ИСБН 978-86-6383-104-9)  Погледати овде

И колико год да пише у извештају да је у Србији распострањеност сексуалног узнемиравања мања у односу на земље региона (што је за похвалу), измена трећег закона министарства за мањинска права би требала да омогући механизам у коме би надлежне институције могле да у што већој мери сузбију извршавање и понављање ових кривичних дела.

Стварање повољније друштвене климе

Република Србија је етнички веома хетерогена земља. Званично 20 етничких група има статус националне мањине. Према последњем попису из 2011. године у Србији (не рачунајући Косово и Метохију где је највећи број припадника албанске националне мањине) живи 13.47% становништва које припада националним мањинама. Најбројнији су Мађари (253.899 или 3,53%), Бошњаци (145.278 или 2,02%) и Роми (147.604, 2,05%).

Националне мањине у Србији, поред права која су Уставом загарантована свим грађанима, имају и додатна права која им омогућавају да одлучују о појединим питањима у вези са њиховом културом, образовањем, информисањем и службеном употребом језика и писма, у складу са законом.

Србија је годинама усвајала међународно правне акте у интересу побољшања положаја припадника националних мањина. На тај начин је конструисан законодавни и институционални оквир у коме они могу да се изборе за своја права. Наравно права се не освајају никада сама од себе већ је потребан вишегодишњи напор. Један од тих приоритета јесте да се националне мањине што активније укључе у политички живот Србије.

Тако је Елвира Ковач из Савеза војвођанских Мађара изабрана за потпредседницу Скупштине Србије. Погледати овде Активисткиње Покрета “Опре Рома Србија” су на Међународни дан жена испред зграде Парламента у Београду захтевале „успостављање услова за политичко ангажовање Ромкиња“. Погледати овде Одборници општине Суботица су усвојили одлуку о изменама градског Статута чиме би буњевачки језик ушао у службену употребу. Погледати овде

Политички ангажман припадника мањина је само почетак процеса стварња једног повољнијег друштвеног амбијента.

Неповољан положај Рома и Ромкиња

Када се говори о положају Рома и Ромкиња у Србији, тешко је не истаћи да се ту ради о једној од најугроженијих друштвених група у Србији, која се суочава са свакодневном дискриминацијом и последицама социјалне искључености.

Колико је тежак положај Рома у унутрашњости Србије може се видети на примерима већег броја градова и општина. Проблеми недостатка електричне енергије у ромским насељима, ниска примања у виду социјалне помоћи, немогућности запошљавања, непоседовање здравственог осигурања и остали друштвени проблеми са којима се припадници ромске националне мањине сусрећу.

У јануару ове године је организована акција „Поделе пакета помоћи ромским породицама“ под покровитељством Црвеног крста у сарадњи са Немачком развојном агенцијом (ГИЗ) у Крушевцу.  Погледати овде

Крушевац је прошле године расписао и конкурс за организације цивилног друштва као и за привреднике који желе да ангажују Роме и друге припаднике маргинализованих група у оквиру јавних радова. Циљ ове организоване акције је било „Побољшање услова живота Рома и Ромкиња и других маргинализованих група у 18 јединица локалне самоуправе у време пандемије KОВИД-19“

Економске проблеме са којима се сусрећу припадници ромске националне мањине истакла је Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, Дарија Кисић Тепавчевић, наводећи да су Роми највећи корисници социјалне помоћи, да је велики број на евиденцији Националне службе за запошљавање, те да је „3.500 маргинализованих породица идентификовано у подстандардним насељима у 18 општина и градова у Србији.“

Решавање ових проблема, како је истакла Министарка, јесте владина Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња кроз пребацивање тежишта процеса имплементације мера са националног на локални ниво.

Закон о забрани дискриминације се примењује у случају када особа која се осећа дискриминисано на основу своје националне, етничке, расне и верске особености, лично обрати Поверенику за заштиту равноправности, или посредно преко организације за заштиту мањинских прaва ( све у зависности којој мањинској групи припада), који потом као независно тело треба да покрене поступак који је како се истиче, брз, ефикасан и бесплатан. Дакле примена овог закона зависи од директне иницијативе жртава дискриминације.

Такође овај закон уводи и вођење јединствене евиденције од стране Повереника за заштиту равноправности која би требала да континуирано прикупља податке о свим случајевима дискриминације.

На тај начин ће се вршити надзор над судским поступцима који су вођени по притужби Повереника, као и над лицима која су била осуђена за радње дискриминације.

Прочитајте још:

Неразумевање злостављања глумица или секундарна виктимизација жртава

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: