Шта је коме крив средњи прст

Пише: Радомир Уљаревић

Након што је пјесник Бранислав Петровић, у својству свједока, упитао јавног тужиоца, како је могуће да он у пацову препознаје Јосипа Броза, настао је преокрет у процесу на суђењу Гојку Ђогу, који је био оптужен да је, помињући пацова са Дедиња, недвосмислено мислио на Јосипа Броза. Је ли крив Гојко Ђого или тужилац који је у Ђоговим алузијама препознао његову светост Јосипа Броза?

Слично томе, преокрет у оптужбама на рачун Марка Ковачевића, и његовог средњег прста, наступио је након питања – каква и чија изопачена машта доводи у везу средњи прст, и државне симболе.

Збиља, какве имају везе државни симболи и средњи прст?

Црногорску јавност је узбудила чињеница да је приликом интонирања химне, грдоначелник Никшића, Марко Ковачевић, младић који плијени добротом, љепотом, и унутрашњом сабраношћу, показивао средњи прст, и то тако дискретно, не дижући га увис, како се то обично чини приликом показивања средњег прста.

Било кад се нађе у друштву које пјева, било кад се нађе у друштву гдје се интонира химна – Марко Ковачевић је крив. Истини за вољу крива је химна, тј. та крива химна је извитоперена народна пјесма, којој је химнописац, осуђени ратни злочинац – црногорски Бандера, његова комитска светост, Секуле Дрљевић, нациста, направио скаредну допуну, али Маркови прсти су сумњиви, а не нацистички додаци у народној пјесми, који су кукавички подметнути једном слободарском народу.

Било како било, помама коју је изазвао средњи прст Марка Ковачевића открива психолошку опсједнутост дијела црногорске популације оним што симболише средњи прст; који је за њих једина светиња. Неко је предложио да би се средњи прст могао користити у туристичке сврхе – могли би да се направи билборди са елегантно, ненамерно издвојеним средњим прстом који тако узбуђује црногорску политичку елиту.

А критичари Марка Ковачевића, графолози, који рукопис његових прстију рашчитавају, освједочени војници антисрпства, ваљда они боље знају шта његови прсти означавају, и коме је који прст намијењен, и хватају се за тај један његов средњи прст, као за сламку спаса.

Они у средњем прсту препознају оно за чим толико жуде, и не треба их спречавати у том препознавању – уосталом, живимо ли у добу демократије, у добу кад се губе разлике међу половима, кад је то диктирано са високих адреса, са којих је диктирано и прављење Владе.

Многи критичари средњег прста деценијама су се дивили високо уздигнутом кажипрсту диктатора који није остављао простора за коментар, ни за шалу, а они су га у оргазмички сеансама славили.

Сада се још само чека одговор на оно главно питање: каква и чија изопачена машта доводи у везу средњи прст, и државне симболе?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: