ИН4С

ИН4С портал

Шта је “култура отказивања”? И зашто Ноам Чомски страхује од искључивања људи из јавног живота

Недавно је Ноам Чомски, заједно са десетинама уметника, писаца и академика свих професија, потписао отворено писмо у америчком Харпер’с Магазину којим се оштро осуђује ‘култура отказивања’, настала “услед комплетног потопа било каквог дијалога и могућности јавне расправе”.

Недавно је Ноам Чомски, заједно са десетинама уметника, писаца и академика свих професија, потписао отворено писмо у америчком Харпер’с Магазину којим се оштро осуђује ‘култура отказивања’, настала “услед комплетног потопа било каквог дијалога и могућности јавне расправе”.

Шта је култура отказивања?

То је актуелна навика савременог друштва да одређене личности истисне из јавног живота, намерним бојкотом, с обзиром на одређену секвенцу њихове биографије, одређено недолично понашање, или другачије (најчешће погрешне) ставове.

Та је култура отказивања отпочела од покрета #МеТоо који је с правом утицао на рушење кредибилитета одређених јавних личности. Наставило се даље кроз одбрану права различитих мањинских група, да би се последњих дана говорило и о мењању речи америчке химне, јер их је писао човек који је био робовласник у 18. веку.

На попису “жртава” културе отказивања су и Кевин Харт, Кевин Спејси, Ерика Баду, Тејлор Свифт, Бил Гејтс, Рајан Адамс, Мајкл Џексон, Вуди Ален, пише Јутарњи лист.

Разлог за писање отвореног писма управо је то што се о томе не говори довољно, а када се и говори о томе, онај који ту тему покрене, постаје нова жртва “култура отказивања”.

Страх од гушења дијалога и било какве јавне расправе подстакао је бројне уметнике, писце, академике да напишу то отворено писмо, а Чомски објашњава да је његов највећи страх да је левица преузела механизме деснице и тиме почела да искључује људе из јавног живота.

“Култура отказивања је у ширем смислу једна традиционална метода, готово механизам мејнстрим естаблишмента, која се, до задњих пар година једва примећивала и којом се, до ево задњих неколико година, успешно бранило левици да учествује у јавним расправама и јавном животу…”

Чомски објашњава и због чега је тај метод био невидљив.

“Разлог је уствари једноставан. Додаћу, нажалост једноставан. Јер се у доминантној, главној идеологији десног центра сматрало легитимним наметати границе левим идејама и иницијативама.”

Због тога, каже, чак и ако би та стратегија била успешна, она не може бити добра.

“Такво ће присвајање десничарских механизама гушења дијалога и јавне расправе за левицу бити погубно, јесте погубно и тактички је изузетно аутодеструктивно”, тврди Чомски.

Прочитајте ЈОШ:

Кадић: Одлуком о обавезном ношењу маски и на отвореном НКТ превазишло само себе

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://g.ezoic.net/privacy/in4s.net