Шта је највећи безбједносни изазов за институције БиХ и да ли грађани треба да страхују од тероризма?

Тероризам је једна од највећих националних опасности у савременом добу. Москва, Анкара, Магдебург, градови су у којем су се прошле године десили напади, окарактерисани као терористички од стране власти земаља у којима се исти налазе. Поменути градови, једни су у низу, који су били мета терориста. Међутим, имају ли грађани Босне и Херцеговине разлога да страхују од тероризма и шта је највећи безбједносни изазов дражаве, на та и остала питања, за Euronews је одговарао стручњак за тероризам, Џевад Галијашевић.

Euronews БиХ: Да ли је одлазак, али и долазак грађана БиХ са страних ратишта, највећи безбједносни изазов за државу?

Највећи безбједносни изазов је мрежа, која је овдје створена још 90-их година, од тзв. повратника са авганистанског ратишта. Авганистански ветерани, су овдје правили оно што нису могли у својој земљи. Осама бин Ладен је био споредна фигура у Авганистану, у сјени Муллаха Омара. Ал Qаеда је био израз, којег су Американци користили више као у значењу ‘база’. То је била база података угледних муслимана коју је Развојна банка из Џеде правила, желећи понекад да их позове на међународне конференције које би она организовала. На таквом списку, био је и Бин Ладен. Американци су те податке искористили да уђу у начин размишљања о муслиманском лидерству, те покушавајући да придобију те људе за себе. Добијајући Бин Ладена, за борбу у Авганистану против Совјетског савеза, Американци су припремали једну будућу организацију која се тек развила у БиХ. Ал Qаеда, као прва мултинационална, глобална терористичка организација, ћелијски организована, способна за извођење операција на било ком мјесту, развила се и у БиХ. А о томе свједоче бројни документи и извјештаји. Поред свега, ту је и извјештај НАТО-а из Сплита, велики извјештај, у којем су обрађене хуманитарне организације и њихове везе са тероризмом, а гдје су такође обрађени и поједини терористи, имена и остало. Дакле, одласци на страна ратишта, 500 људи оде у Сирију и сада су дио власти у самој Сирији. Људи из БиХ су се одлично уклопили у све то, те њихов повратак овамо са ратним искуством које имају, да ли се оно манифестовало кроз извршење самих акција или кроз мисионарску улогу, односно, при чему ће се они понашати као нови инструктори који ће појединце у БиХ подучавати редикалном исламу, војним вјештинама и тероризму, представља обзбиљну пријетњу за БиХ.

Euronews БиХ: Постоји ли процес рехабилитације и чија је то одговорност?

Не постоји процес рехабилитације. У томе би наравно, цијело друштво моралу учествовати. Истовремено, мора се признати да је реису-улема Хусеин еф. Кавазовић показао вољу да у томе учествује и да, када је ријеч о вјерским заједницама јасно стави разлику између основних вјерских заједница џемата и тзв. паралелних џемата. Он је учинио све, да то затвори. Међутим, то није само вјерски, него и безбједносни проблем. Али, вјерска заједница је показала добру вољу да учествује у рјешавању тих питања. С друге стране, практично, безбједносне структуре нису урадиле ништа. Законска рјешења су врло лоша и стереотипна, дакле, ни законодавац није урадио много. Обавјештајне структуре, које су требале прикупљати податке и допринијети расвјетљавању свега, како би се покушали на одређен начин, кроз дјеловање социјалних институција, кроз дјеловање у јавности и кроз дјеловање вјерских заједница, у ствари промијенити идеолошки и вјерски наративи вехабизма, као једног вјерског концепта који је у темељу тероризма. Дакле, ако посматрамо тероризам и ако хоћемо да га на одређени начин пронађемо и идентификујемо, можемо као и у свијету, кроз два елемента. Вехабизам као вјерски концепт и политички радикализам.

Euronews БиХ: Да ли се правосуђе БиХ, олако односи према осумњиченима за тероризам?

Када погледате да је од 500 одлазака на страна ратишта, више од 100 лица погинуло, 300 вратило, а да је у Сирији још увијек око 100 особа, те да је суђено само 44 особе. Сви они, добили су мизерне казне. Мевлид Јашаревић и Билал Боснић су били парадне жртве лажне принципијелности Суда. Рецимо, Боснић је осуђен због организовања терористичке групе, која је слала људе у Сирију. Али гдје је та група, која је та група? Како није идентификована? Не можете осудити неког да је организовао групу, ако нисте пронашли групу. Како знате да је организовао групу? Он је добио казну управо зато што траг од њега није водио до овог система који је успостављен. Дакле, у правосуђу треба поставити младе људе који нису под утицајем политике. Како нешто што би требало бити контролни стуб у заштити правног поретка у санкционисању кршења закона, својим пресудама стимулише ова понашања и шаље поруку да могу слободно да се баве послом и да су под заштитом. Основни проблем код пресуђивања терористичких акција јесте координација између Тужилаштва и Суда да докажу како је тај терориситчки акт био дјело неког усамљеног појединца. У тероризму нема усамљених вукова. Тероризам је организовано, политички мотивисано насиље. Дакле, иза тога стоји организација, идеологија и планирање које се на групном нивоу ради, односно, планира се акција и регрутује појединац. Међутим, правосуђе никада није ишло према организаторима.

Euronews БиХ: Да ли грађани треба да страхују од могућег тероризма у БиХ?

Сада ће нам се вратити 181 лице из Америке. Опасних лица. Доћи ће рецимо Мирсад Кандић који је осуђен на доживотну робију у САД, прошле године је та пресуда постала правоснажна, доћи ће Харис Рамић ухапшен 2021., доћи ће Адис Медуњанин који је покушао напад на Њујоршки метро и добио доживотну пресуду. Имамо пуно разлога да се плашимо, због неефикасности институција. Рецимо, извјештај Стате Департмента о терористичкој пријетњи, видимо на шта нам из године у годину скрећу пажњу. А то су лоше правосуђе, лоша координација међу безбједносним службама, трговина људима, видјећемо све те елементе које стално пратимо и да ли ће се ишта ријешити“.

Буркина Фасо „омиљена“ земља за терористе, а на ком је мјесту БиХ?

Подаци Глобалног индекса тероризма аустралијског Института за економију и мир показују да се са највећим бројем терористичких напада суочавају земље у Африци (Буркина Фасо) и на Блиском истоку, док је БиХ сврстана међу оне земље са најмањим ризиком од терористичких напада, односно, наша држава се тренутно налази на 89. мјесту.

Страна ратишта

Ратишта која привлаче највише наших грађана су Сирија, Ирак и Украјина. У Сирији, рат је окончан у децембру прошле године када су тамошње побуњеничке снаге покренуле највећу офанзиву против сиријске владе икад.

Напад је предводила исламистичка милитантна група Хаyат Тахрир ал Схам (ХТС), која се срушила Басхара ал Ассада и његову Владу. Ассад је избјегао заробљвање и побјегао у Русију.

Када је у питању Сирија, на то ратиште су највише одлазили муслимани, док су у Украјину ишли православци из БиХ.

БиХ је прва у региону, још 2014. године, измијенила Кривични закон те су за учешће на страним ратиштима прописане казне затвора и до 10 година.

Законску основу, дакле, имамо, остало је на правосудним органима да буду досљедни и имају исти однос према сваком појединачном случају одласка на страна ратишта, а све у складу са Законом.

Муниб Ахметспахић, повратник из Сирије – јединствен случај

Повратник са сиријског ратишта Муниб Ахметспахић, који је у априлу 2019. године осуђен на три године затвора, прва је особа у Босни и Херцеговини за коју је вјештачењем на суду потврђено да се дерадикализирала.

Стручњаци тврде да је тај процес комплексан и да се лекције из тог случаја тешко могу примијенити на све друге случајеве, јер су процеси радикализације и дерадикализације особе индивидуални и другачији у сваком појединачном случају.

Билал Боснић

Просјечна казна у БиХ за одлазак на сиријско ратиште износила је двије године затвора. Женама се није судило и позиване су на суд као свједокиње.

Највећа казна од седам година затвора изречена је Билалу Боснићу 2016. године, али за врбовање за одлазак на сиријска ратишта. Казну је одслужио у септембру 2021. године.

Јасмин Кесеровић

Јасмин Кесеровић је осуђен на шест година затвора за одлазак на ратиште у Сирију, али и зато што је “у видеима позивао муслимане да убијају хришћане и њихове слуге, да не праве разлику између војника и цивила и да искористе средства која имају”.

Кривични закон Босне и Херцеговине

У оквиру групе кривичних дјела против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, у одредбама КЗ БиХ које дефинишу тероризам, налазе се сљедећа кривична дјела:

– Тероризам;

– Финансирање терористичких активности;

– Јавно подстицање на терористичке активности;

– Врбовање ради терористичких активности;

– Обука за извођење терористичких активности и

– Организовање терористичке групе

Казне за одлазак на страно ратиште

Закон Босне и Херцеговине изричито забрањује било какве одласке на страна ратишта. На ово кривично дјело се односи чланак 162б Кривичног закона Босне и Херцеговине, и он децидно каже да дугогодишње робије чекају оне који или одлазе, или помажу одлазак, или чак и формирају групе на страним ратиштима.

Тако се за формирање групе за одлазак на страно ратиште, према КЗ БиХ, предвиђа казна од минимално осам година затвора. У случају придруживања групи која дјелује на страном ратишту, казна је минимално три године. За подстрекивање других на одлазак, предвиђено је да од једне од десет година проведете у затвору.

Казна постоји и за оне који јавно, путем друштвених мрежа или путем других медија, позивају друге на одлазак на страна ратишта. Они би, према КЗ БиХ, требали у затвору провести између три мјесеца и три године.

Ипак, у случају да људи који формирају групе за борбу на страним ратиштима одлуче расформирати и открити скупину прије одласка ван Босне и Херцеговине, може добити умањену казну од шест мјесеци до три године, или чак у потпуности избјећи одлазак иза решетака.

Босанска Крупа – малољетник убио једног полицајца, другог ранио

У октобру мјесецу прошле године, Босну и Херцеговину али и регион, потресао је стравичан злочин који се догодио у Босанској Крупи.

Малољетни нападач (15) ушао је у полицијску станицу те ножем убио полицајца Озрена Марана, а другом полицајцу Авди Хасановићу, нанио тешке повреде.

Он је одмах ухапшен, те се поступак против њега и даље води.

Тужитељица УСК Мерима Мешановић, је рекла да се убиство полицајца у Босанској Крупи третира као терористички напад.

Рајловац – напад који се повезивао са тероризмом

У новембру 2015. године Војници Армин Салкић из Витеза и Недељко Радић из Невесиња убијени су у сарајевском насељу Рајловац надомак касарне.

Убио их је 34-годишњи Енес Омерагић, који је исте вечери у породичном дому у насељу Сокоље извршио самоубиство. Мотив убиства никада није до краја разјашњен, ни да ли се заиста радило о терористичком нападу.

Из СИПА-е су тада рекли да постоје елементи кривичног дјела тероризам.

Зворник – убијен један полицајац, двојица рањена

У априлу 2015. године Нердин Ибрић је пред полицијском станицом у Зворнику усмртио полицајца Драгана Ђурића, а ранио двојицу полицајаца, након чега су га припадници МУП-а РС усмртили.

Дјело никада није добило судски епилог, јер је Ибрић настрадао.

Напад на Амбасаду САД у Сарајеву

Свијетом је одјекнула вијест о терористичком нападу на амбасаду САД у Сарајеву, када је 28. октобра 2011. године Мевлид Јашаревић из аутоматске пушке пуцао у правцу амбасаде.

Апелационо вијеће Суда БиХ правомоћно је осудило Јашаревића 22. новембра 2013. на 15 година затвора. Јашаревић је, како је наведено у пресуди, прије напада који је извео 28. октобра 2011. на два ДВД-а снимио опроштајну поруку у којој је навео да “намјерава присилити стране владе да промијене свој однос према муслиманима у свијету”, али и да је тражио опрост од своје мајке “ако у његовој акцији страда неко од муслимана који раде за Американце, јер и њих сматра непријатељима муслимана”.

На изношењу завршних ријечи крајем 2013. године током првостепеног судског поступка Јашаревић је рекао да “и ако га Суд Босне и Херцеговине осуди то неће спријечити неког другог да учини исто што и он” након чега је био осуђен на 18 година затвора.

Током другостепеног поступка Јашаревић се “покајао” што је суд узео као олакшавајућу околност, а казна му је смањена на 15 година затвора.

Јашаревић казну служи у Државном затвору БиХ.

Поред Јашаревића, оптужен са учествовање, односно, помагање, у нападу на америчку амбасаду у Сарајеву био је и Емрах Фојница, који је погинуо у Ираку, према писању медија, највјероватније починивши самоубилачки напад.

Напад на станицу у Бугојну, највећа казна Чаушевићу

Због напада на полицијску станицу у Бугојну 27. јуна 2010 године у којој је смртно страдао полицајац Тарик Љубушкић, а повријеђено шест полицајца, Харис Чаушевић је добио највећу затворску казну која је повезана са тероризмом.

Првостепеном пресудом Суд БиХ му је пресудио на 45 година затвора, да би другостепеном Апелационо вијеће смањило казну на 35 година.

Експлодирала бомба у ФИС Витезу 2008. године

Усљед експлозије експлозивне направе на једном од одјела у ТЦ Фис Витез смртно је страдао радник обезбјеђење Звонко Барбић који је пронашао торбу са направом. Експлодирала је приликом ношења торбе на безбједно мјесто. Осам људи је повријеђено.

За ово дјело, осуђен је Сувад Ђидић.

Он је осуђен за тешко кривично дјело против опште сигурности људи и имовине. Оптужница га је теретила да је направио експлозивну направу која је експлодирала у тржном центру у Витезу. Првобитна оптужница Ђидића је теретила за тероризам.

Ђидић је у мају 2010. године, осуђен на девет година робије.

Мостар 1997. године

У септембру 1997. године у Мостару је експлодирала аутобомба, рањено је 29 особа, оштећено 120 станова и 120 аутомобила. Напад је извео Ахмед Зухаира Хандал из Судана, а као мотив наводила се освета Хрватском вијећу одбране.

У јавности је његово име тада изнио портпарол вехабијске заједнице у БиХ Алу Хусин Имад, под надимком Абу Хамза, који је рекао да вехабијска заједница „не оправдава, али разумије злочин“.

Судски поступак против Ахмеда Зухаире Хандале и његових петорице помагача започео је 1998. године. Хандала је добио казну од 10 година затвора, међутим, он се и данас налази у бјекству. Учесници терористичког напада, Али Ахмед Али Хамад (из Бахреина) и Небил Али Хил, звани Абу Јемен, добили су осам, односно пет година затвора.

Мирза Капић – планирао напад на џамију

Посљедњи међу пресуђенима је Мирза Капић.

Суд БиХ је трећег фебруара текуће године, првостепеном пресудом осудио Мирзу Капића на четири и по године затвора за планирање теророситичког напада на џамију “Босна” у Зеници 2023. године.

Проглашен је кривим да је средином 2023. године – с циљем озбиљног застрашивања становништва и дестабилизације друштва, с њему познатим лицима, користећи интернет апликације путем мобилног телефона – договарао и планирао напад на џамију “Босна” у Зеници, који би извршио постављањем експлозивне направе.

Поред казне, Капићу је одређена мјера обавезног психијатријског лијечења.

Он је ранијом пресудом Државног суда осуђен на јединствену казну од годину и 10 мјесеци затвора јер је 15. јула 2013. са Међународног аеродрома Сарајево авионом отпутовао за Истанбул, одакле је илегално прешао границу и ушао у Сирију у намјери да се бори на страни такозване Исламске државе, на територији Сирије и Ирака, и терористичких група ИСИЛ-а, гдје је боравио све до 25. аугуста 2013., те због недозвољеног држања оружја.

Капићу је продужен притвор који може трајати најдуже девет мјесеци или до нове одлуке Суда.

На ову пресуду је дозвољена жалба Апеационом вијећу Суда БиХ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: