Шта је спорно са Резолуцијом о Јасеновцу?

Друштво за историјска истраживања Црне Горе, Партија пензионера и инвалида Црне Горе -ПИР, Грађани слободарског Вранеша, упућују срдачне четитке г-дину Андрији Мандићу, предсједнику црногорског парламента,на сјајној државничкој бесједи, г-дину Милојку Спајићу, предсјенику Владе Црне Горе, предсједнику ДНП-а г-дину Милану Кнежевићу и посланицима црногорског парламентау који су гласали за Резолуцију о Јсасновцу, Дахауу и Матхаузену. Права ствар и ако са великим закашњењем.

Овакву резолуцију је требала да усвоји скуптрина Демократске народне републике Југославије, односно Скупштина СФРЈ.

Међутим, знано је , док је Тито био жив, о геноциду у Јесеновцу се није смјело ни шапутати а камоли ставити у скуштинску процедуру. Титу се и „коса на глави дизала на саму помисао о Јасеновцу“ и то мјесто никад није посјетио. У Другом свјетском рату, комунистичко-партизанске снаге, су имале блиску сарадњу и зајеедничке борбене активности са усташама, домобранима и НДХ -а државом и Њемачким формацијама, у борби против српских четничких формација. Тито и комунисти су заоболазили Јасеновац у великом луку, и ако је он био под надзором партизанских хрватских снага.

Сву документацију о Јсеновцу , Тито је по сазнању амбасадора СФРЈ у Италији, г-дина Јовића, 1975.године предао Ватикану. Усташе су спаљивале документацију у Јасеновцу 1943. и 1945.године. Хрвати су уништили такође грађу о Јесеновцу, приказивали су концлогор Јасеновац као радни логор, гдје је боравило десетак хиљада логораша. Концлогори Јасеновца се простиру од острва Пага у Јадрану до малог мјеста на Сави Јасеновца.

Концентрациони логор Јасеновац је најзлогасније мучилиште Срба, Јевреја и Рома у нацистичкој Европи, чијим се монструозним злочинима и канцелар Хитлер згражавао, и ако је логора било и у Њемачкој. Зато ће Хитлер наредити генералу Химлеру, да поради на растурању државне творевине Независне Државе Хрватске, што ће он покушати да уради преко генерала Александера Лера, главнокомандујућег на Балкану. И Муослини се згражавао над злим и страшним усташким терором, нечувеним у свијету.

То што се хрватски политичари јогуне због Јасеновачких логора смрти, гдје је страдало 730.000 Срба  (убијено их је много више), 80.000 Рома, 23.000 Јевреја, треба да забрине њих саме и савремену антифашистичку Европу. Из Њемачке и Аустрије нема приговора, док Роми и Јевреји широм планете подржавају и честитају Скупштини Црне Горе и мудром и храбром Андрији Мандићу, на бриљнтном вођењу сједница Парламента.

Зар се смије заборавити у савременој Европи којој тежимо, да је у Јасеновсчким канцлогорима, постојао и својеврсни логор за дјецу, гдје је убијено 110.000 дјеце, од одојчади до 12 година. У тај број се не рачунају дјеца убијена у мајчиној утроби . Тако су Србску дјецу бебе, набијали на бајонет и коље, шиљате летве од плота , сјекли ножевима званим србосјек, брадвама, сјекирама, спаљивали жртве у кућама и крематоријуму на Градишци код Јасеновца, кувани у котловима за справљање сапуна. Страшно зар не..

Усташка држава је прописала око 40 врста мучења и убијања, од металних предмета, чупања ноктију на рукама и ногама, ослепљивљњем логораша забијајући им игле у очи, месо кидали па затим ране солили. Људе су живе драли, одсијецали уши, носеве, језике сјекли сјекачима за жицу, шила забијали у срце. Ћерке су силовали пред очима мајки, синове мучили пред очима очева. Посуде очију српске дјеце су „укашавале“ сто поглавника. Затвореници су везани у ланцима, у врећама, бацани у ријеке, бунаре, провалије, пећине, гушени цијанкалијумом, тровани каустичном содом , сатирани глађу, жеђу , хладноћом , жртве су убијали кољем, маљевима, чекићима… Зар се смије заборавти Вукашин Мандрапа из Клепаца, и његове тихе ријечи упућене усташи који га коље, Филу Филигановићу, који је тог дана заклао преко 1.000 жртава, никако да стигне усташу кољача Пера Брзицу са 1.350 закланих :“Ради ти дијете, свој посао“.

Хрвати очито желе да се о овом злочину-геноциду ћути, да нико не говори, да се нигдје о њему не пише.
Јасеновац је наша трагедија, наша вјечна туга, наш бол и непребол, наше тешко и болно сјећање. Јасеноац мора бити поука и порука и опомена свим будућим генерацијама које стасавају , да се овакво зло никада више не понови. Да није било ове црнногорске резолуције, геноцид у јасеновачким конц логорима би се заборавио. Имамо ли на то право. Имали ли антифашистичка Европа право на то.

У Подгорици. 04.07.2024.г.
ДРУШТВО ЗА ИСТОРИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА
Милош Војиновић, предсједник
ПАРТИЈА ПЕНЗИОНЕРА И ИНВАЛИДА-ПИР
Момо Јоксимовић, предсједник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: