Шта је све Црна Гора дала у вишедеценијски закуп и са каквим епилогом?

Посљедњих 20 година, Црна Гора је у дугорочни закуп – од 30 до 90 година – дала девет локација укупне површине 900 хектара земљишта, подаци су невладине Акције за социјалну правду.

Ради се о закупу бивших фабрика, војних касарни, друштвених одмаралишта, па и историјских и културних добара…

На већини локација изграђени су ексклузивни ризорти. На неким градња није ни почела због административних проблема, а неки пројекти су завршили пред судовима.

Свим овим закупима претходиле су одлуке Скупштине Црне Горе и расписивање међународних тендера.

Сви уговори о закупу и инвестицијама су потписани у вријеме власти Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића, која је 2020. изгубила власт.

Шта је све Црна Гора дала у дугорочан вишедеценијски закуп и са каквим епилогом?

Порто Монтенегро

Прва велика инвестиција и уговор о дугорочном закупу земљишта од 90 година потписан је пет мјесеци након обнове независности Црне Горе 2006. са канадским милијардером Питером Манком за Морнаричко ремонтни завод Арсенал у Тивту.

Манкова компанија Adriatic Marinas је била једина на тендеру који је расписала тадашња Влада Мила Ђукановића.

Порто Монтенегро (Фото: Пиxабаy/Илустрација)

Манк је бродоградилиште платио 3,2 милиона евра. Но социјални програм и чишћење локације подигли су цијену на 23 милиона евра. На 90 година му је изнајмљено око 25 хектара обале и близу 70 хектара акваторијума.

Инвестицијама од око 500 милиона евра, старо бродоградилиште је претворено у Порто Монтенегро – луксузну марину за мегајахте, хотелски и стамбени комплекс.

Да би привукли власнике јахти и најбогатију клијентелу, Скупштина Црне Горе је на иницијативу Владе усвојила сет пореских олакшица, међу којима је ПДВ од седам одсто на туристичко-наутичке услуге, док је гориво за јахте ослобођено царина и пореза.

У складу са жељама и потребама Манкове компаније мијењала се планска документа и студија локације „Арсенала“.

Десет година касније Питер Манк је продао Порто Монтенегро државном Фонду из Дубаија. Цијена никада није званично саопштена.

Свети Стефан

Сингапурска компанија Adriatic Properties Петроса Статиса закупила је 2007. године најексклузивније љетовалиште у Црној Гори – којем припадају хотели Свети Стефан, Милочер и Краљичина плажа – на 30 година.

Уговором је било дефинисано улагање од 50 милиона евра и годишња закупнина од 1,6 милиона, те да хотели буду отворени 11 мјесеци годишње.

Скупштина Црне Горе је 2015. усвојила анекс уговора са Адриатиковим оператером Аманом, према којем је закуп продужен за још 12 година, а закупнина смањена на 1,1 милион евра.

Уз то, за Краљичину плажу закуп је продужен са 30 на 90 година и омогућена је изградња кондо хотела, односно апартмана за продају и хотелску дјелатност.

Уговори са Адриатиком, склопљени су у вријеме власти ДПС-а Мила Ђукановића.

Након што је та партија изгубила власт на државном нивоу, локална будванска власт је 2021. покренула протесте против закупца и срушила заштитне ограде хотелских плажа које су биле под закупом Адриатика.

Из тог разлога компанија је затворила хотеле због немогућности да гостима обезбиједи приватност.

Покренули су и тужбу против државе Црне Горе пред арбитражним судом у Лондону. Држава је узвратила контратужбом због, како су навели, заштите имовине чија се вриједност умањује некоришћењем.

Протекле четири године хотели су затворени, а плаже су отворене за све туристе.

Луштица Беј

И други велики пројекат закупа на 90 година је на територији Општине Тиват.

Уговор о закупу скоро 700 хектара на полуострву Луштица, потписан је 2009. између црногорске Владе и компаније Луштица Девелопмент у власништву швајцарско – египатске компаније Orascom египатског бизнисмена Самиха Савириса.

Уговором је дефинисана инвестиција од 1,1 милијарду евра, која укључује изградњу осам хотела, око 1.200 резиденција, марине са везовима, голф терен, пословне објекте, ресторане, плаже…

На сајту државне Агенције за инвестиције наводи се да је до сада је уложено око 450 милиона евра. Према извјештају компаније, продато је преко 400 апартмана чији су власници из 40 држава.

Према уговору, закуп ће првих десет година бити плаћан по милион еура годишње у акцијама.

Тиме је Влада до сада стекла око седам одсто акција у компанији.

Monterose

Исте године, 2009, Влада Црне Горе је потписала уговор о закупу на 90 година, 50 хектара земље на полуострву Луштица у близини насеља Росе, са офшор компанијом Northstar.

Ова компанија је требало да уложи око 140 милиона евра у градњу туристичког насеља Monterose, односно у хотеле, луксузне виле и друге садржаје.

Градња није почињала, па је 2018. потписан анекс уговора којим је вриједност инвестиције смањена на 80 милиона. Али ни тада није уговор реализован.

Компанија Northstar је 2022. обавијестила Владу да се повлачи из посла због неиспуњених обавеза државе и да је покренула поступак за накнаду штете пред судом у Лондону.

Влада је формирала тим који треба да прикупи документацију за одговор на тужбу и утврђивање чињеница о томе ко је направио пропусте – држава или инвеститор.

Портонови

У дугорочни закуп на 90 година је 2012. године нафтној компанији СОЦАР из Азербејџана дато земљиште бивше војне касарне ‘Орјенски батаљон’, у насељу Кумбор у Херцег Новом.

Уз обавезу инвестирања од 250 милиона евра, уговором је договорена фиксна закупнина од једног евра по квадратном метру и варијабилна од пет посто профита.

На простору од скоро 25 хектара за осам година изграђена је лука Кумбор, луксузни хотел којим управља оператер One&Only, ресорт, пословни центар и стамбени дио који укључује и виле са базенима.

Компанија је саопштила да је до сада уложила преко 800 милиона евра у овај комплекс.

Тврђава Мамула

Општини Херцег Нови припада и острво Ластавица које је 2015. дато у 49 година дуги закуп.

Швајцарско египатска компанија ‘Orascom‘ Самиха Савириса је преко кћерке фирме Орасцом Холдинг Мамула Монтенегро из Херцег Новог закупила је острво са тврђавом Мамула.

Тврђава из 19. вијека, која се налази на острву површине око три хектара, била је затвор за локалне антифашисте током Другог свјетског рата.

Локација представља непокретно културно добро у државној својини. Инвеститор је био у обавези да, осим изградње луксузног ризорта, обави реконструкцију тврђаве.

Годишња цијена закупа износи 1,5 евро по метру квадратном и 90 евроценти по квадрату за акваторијум. Инвеститор се обавезао на улагање од 15 милиона евра.

Након реконструкције острва објавио је да је уложено преко 36 милиона.

Некадашње логорске ћелије сада су луксузне хотелске собе, а логорски простор адаптиран је у спа садржаје, ресторане и барове.

Улцињска ривијера

Влада Црне Горе је 2017. путем јавног тендера дала концесију од 30 година над државним предузећем Улцињска ривијера конзорцијуму Karisma Hotels&Resorts.

Закуп подразумијева 12 хектара земљишта, више хотела и објеката у које је, по уговору, инвеститор требало да за двије године уложи око 16 милиона евра.

Годишњи фиксни закуп износи 450.000 евра.

Такође су предвиђена улагања у изградњу нових туристичких објеката до 2027. како би укупна инвестиција износила око 32 милиона евра.

Медитеран Жабљак

Некадашњи војнотуристички комплекс Медитеран на Жабљаку дат је у закуп на 30 година конзорцијуму Baltic International Trading из Естоније и ЦГ Ски са Жабљака 2018. године.

За закуп 1,4 хектара, конзорцијум је требало да плати један еуро по квадрату земљишта и пет посто прихода по години, уз градњу ризорта са пет звјездица вриједног око пет и по милиона евра.

Градња није започета. Наиме, УНЕСЦО је изразио забринутост, а Свјетски центар за културну баштину је препоручио обуставу јер је земљиште у срцу Националног парка Дурмитор.

Инвеститор је 2021. поднио тужбу против државе Црне Горе пред Привредним судом, тражећи 26 милиона евра одштете ‘због измакле користи’.

Колашин 1600

Планински центар Колашин 1600 на Бјеласици дат је 2018. у закуп на 90 година, обухвата 27 хектара планинског земљишта непосредно уз истоимено модерно скијалиште.

Уговор предвиђа закупнину од 10 евроценти по квадрату и 0,1 посто од нето добити на годишњем нивоу, што значи да држава годишње добија 27 хиљада евра за закупнину и хиљаду евра на сваки милион који заради закупац.

Једини понуђач који се пријавио на тадашњи јавни тендер био је конзорцијум иза којег су стајали албански бизнисмен Башким Уљај и Зоран Бећировић, који је сувласник више колашинских хотела у и скијалишта ‘Колашин 1450’ које је купио приватизацијом.

Скијалишта су повезана стазама дугим 45 километара.

Инвеститор је био обавезан да прве године закупа изгради туристички комплекс у вриједности од скоро 13 милиона евра. Укупна инвестиција, како је наведено у Инвестиционом програму, износиће око 77 милиона евра.

До сада од изграђена три хотела од којих је један отворен, а у плану је изградња још два.

Центар се налази 12 километара од града Колашина, који је повезан аутопутем са Подгорицом.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: