Шта је то „чешки модел“: Како расформирати „паралелну службу“ АНБ која уништава и уклања доказе свог нелегалног дјеловања

Услед „земљотреса“ у безбједоносним структурама у Црној Гори, откривања прислушног уређаја у просторијама Специјалног државног тужилаштва, те смрти једног од некадашњих функционера Агенције за безбједност Луке Булатовића под сумњивим околностима, те привођења, бившег директора АНБ-а Дејана Перуничића, али и већ јучерашњег пуштања на слободу, ИН4С подсјећа на текст, нашег Истраживачког центра, који је објављен у јануару ове године, када је било познато, да су одређене структуре вршиле нелегалне активности унутар Агенције.

Текст поново преносимо интегрално:

Информације о нелегалним активностима појединаца и дјелова Агенције за националну безбједност (АНБ) које се односе на уништавање повјерљивог материјала су с разлогом узнемириле јавност.

Судећи по изјавама Дејана Вукшића, челног човјека црногорске тајне службе, постоје докази да су службеници АНБ уништавали материјале службе у више наврата на објекту за службене потребе на Жабљаку.

Наводно се ради о материјалима и документима са најповјерљивијим информацијама, које нису просле званичне процедуре и резултат су злоупотреба службе, односно АНБ.

Ако су тачне Вукшићеве тврдње да су познати починиоци, проблем се може једноставно ријешити и рашчистити ово самовољно понашање и тешка злоупотреба појединаца и група унутар АНБ која указује на много веће проблеме него што се чини на први поглед.

Ради се о уништавању доказа и трагова нелегалних активности којима се служба очигледно бавила у једном дужем временском периоду.

Црна Гора свакако није прва земља која се суочава са оваквим проблемима и изазовима. Оваквих и сличних поступања било је у скоро свим земљама које су раскидале са тоталитарним режимима и пролазиле кроз процес реформи тајних служби. Задатке уклањања трагова могу извршавати само они који су учествовали у таквим нелегалним активностима службе и то се једноставно може санкционисати.

И овдје се потврђује неписано правило – увијек се уништавају трагови на мјестима која су везана за те или неке друге злоупотребе службе. Нови менаџмент АНБ би могао, у склопу свега тога, истражити и сагледати о каквом се објекту на Жабљаку ради, шта се у њему протеклих деценија дешавало, ко је тамо све боравио, које активности су се одвијале, какви састанци и сеансе одигравале, ко се тамо скривао и много тога још.

АНБ мора да спријечи даље дјеловање дјела службе које уништава доказе

Ново руководство АНБ мора под хитно све то рашчистити и предузети адекватне мјере, не због садржаја који су уништени (сви знамо шта су радили и чиме су се бавили), већ због спречавања даљих злоупотреба службе за које већ постоје неке назнаке и индиције.

Једноставно се мора избјећи опасност од оног чиме се проблематичне тајне службе у оваквим ситуацијама служе – најприје уклањају доказе па затим уклањају свједоке. Надамо се да у Црној Гори тога неће бити.

Случај на Жабљаку је само последица једног стања у безбједносном сектору Црне Горе које је трајало 70 година у коме је тајна служба, али и остали дјелови система, дјеловала без праве контроле и била искључиво у функције одржавања на власти једне политичке елите.

Модел функционисања АНБ и цијелог сектора безбједности Црне Горе је јединствен, ако не у свијету, оно сасвим сигурно у Европи јесте. Власт није промијењена 30 година, а посматрајући њену идеолошку матрицу, онда није ни пуних 70.

Зато су ови проблеми у Црној Гори много дубљи и комплекснији него што се чини. Није изненађење што се, након пола године од побједе на парламентарним изборима, садашња власт све више суочава са проблемима које намеће досадашњи режим.

Контроле АНБ и других служби у Црној Гори и даље нема јер, стиче се утисак, не постоји јасан договор и стратегија већине политичких странака који чине нову власт да се успостави та контрола. Не само што није успостављена контрола већ је извјесно да службе безбједности чак, преко мреже своји позиција и утицајних људи и остатака бившег режима, утичу и на потезе нове власти.

Поставља се питање зашто се касни са тим активностима и зашто се у највећем дијелу безбједносног сектора није практично ниста промијенио. Прво, промјене у августу мјесецу прошле године нису биле револуционарне јер се промјена власти се десила на изборима, што је свакако добро. Чињеница да се нова демократска власт налази у кохабитацији са челним човјеком досадашње вадајуће партије који обавља и функцију предјседника дрзаве, сама по себи, отежава реформу безбједносног сектора и предузимање мјера које очекује већина грађана.

Не може бити радикалних промјена нити реформе система безбједности ако постоји пункт, односно спој бивше и садашње власти и то баш на мјесту који је надлежан за безбједносне послове.

То је прије свега Савјет за одбрану и безбједност на чијем челу се налази Мило Ђукановић као предсједник Демократске партије социјалиста која је изгубила изборе. Ако се кочи суштинска реформа система безбједности, онда се мора потпуно развластити ДПС.

Међутим, за тако нешто нема јасније политичке воље, а зашто је нема, објашњење треба тражити у неким разлозима.

Први разлог лежи у чињеници да је АНБ дуго година значајно утицала на политички живот кроз разне облике рада и дјеловања, од пропаганде па до формирања неких опозиционих партија чије политичке активности су у потпуности контролисане. То су најчешће биле мале ванпарланентарне странке које су имале улогу само да „носе гласове“ великим опозиционим групацијама.

Други разлог је потпуно ирационалан, с то је страх да би држава услед предстојећих реформи АНБ и остале службе могле престати једно вријеме са радом. То је неприхватљив аргумент за једну државу која се налази у колективном систему безбједности какав је НАТО који би могао, за вријеме трајања реформи преузети одређене функције заштите државе и њених институција.

Уосталом, законски оквир и процедуре по којима функционише АНБ и није толико лош и оне су, у процесу приступања НАТО савезу, потпуно усаглашене са њиховим стандардима као и стандардима безбједносне политике Европске уније. Проблем је у наслеђу којег се АНБ, не само није ослободила, већ оно битно утиче на рад цијеле службе и као такво постало терет за развој цијелог црногорског друштва. Агенција за националну безбједност, као служба са таквим теретом, представља и нездраво ткиво у систему безбједности НАТО, чега су, то је више него очигледно, постали свјесни и у Бриселу и Вашингтону.

Поред насљеђа, проблем је и састав и то комплетан, који је на погрешан начин биран, индоктринитан, погрешно усмјераван, потпуно политички острашћен и до краја компромитован, што у малој држави каква је Црна Гора њима, због лошег угледа код грађана, онемогућава њихово иоле озбиљно оперативно ангажовање.
Међутим, није суштина само у персоналној промјени кадра, већ у промјени начина избора, његовој деидеологизацији, деполитизацији и потпуном стављању у службу државе и грађана.
Елиминација центара моћи у држави и ван ње који су злоупотребљавали службу је такође важна, као и раскид свих веза службе и њених припадника са криминалним и другим илегалним структурама.

Нулти модел

Постоји много начина да се реформише служба, од површних и козметичких, до радикалних промјена и престројавања.
Један од најефикаснијих модела јесте такозвани Нулти модел, који је, након пада Берлинског зида, примијењен у балтичким земљама а само дјелимично у Чешкој, мада се он популарно зове „Чешки модел“.

Његова основна идеја била је одвјање тајне службе од бившег система и раскид са ранијом праксом, односно раскид са прошлошћу. Да ли је црногорско друштво спремно за радикалну реформу сектора безбједности показаће вријеме. Ако не дође до ње, биће велика грешка и штета за црногорско друштво и Црну Гору као државу.

Да ли ће нова власт испунити обећање о отварању досијеа и лустрацији остаје да се види.
Питање лустрације и отварања досијеа се намећу као суштинска и једино могућа уколико се жели реформа АНБ и осталих дјелова служби безбједности. Разлога за доношење законских решења о лустрацији и отварању тајних досијеа има много, али су два најважнија: прво, неоправдано је да чланови бившег режима који су починили тешка кривична дјела и злочине и који су 30 година (може се рећи и 70) били носиоци репресије према политичким противницима остану некажњени, а неки од њих само да „промијене капу“ и прикључе се новим властима и опет уђу у сектор безбједности и, друго, спречавање, зашто отворено не рећи, повратка на власт Демократске партије социјалиста, као једне неокомунистичке странке која је потпуно задржала начин владања и методе деловања из времена једнопартијских система.

Нека нова реформисана Демократска партија социјалиста очишћена од појединаца и структура повезаних са криминалним миљеом и оних који су чинили злочине је потпуно прихватљива и као таква мора имати своје мјесто у политичком животу државе. Бојазан од повратка овакве ДПС какву сада имамо појачава се због њиховог понашања последњих мјесеци која је прераста у отворену опструкцију дрзавних институција. Они су кохабитацију схватили као обавезу нове власти да се прилагођава њима. Бројни су примери таквих понашања.
Лустрацијом треба створити услове да свима који су се огријешили о закон буде онемогућено да уђу у нове структуре власти.
Учесницима у злочинима или било којој активности против свог народа не треба дозволити приступ најважнијим државним функцијама, у влади, службама безбједности, полицији, судској власти, медијима, војсци и другим деловима државног система.

Свакоме ко је унутар АНБ и других дјелова безбједносног сектора на тај начин служио досадашњем резиму треба забранити даљи рад у служби, како професионалном, тако и резервном саставу. И не само то, на удару закона се морају наћи и сви који су служили њима и били укључени незаконито дјеловања, сви доушници, агенти и идеолошки и партијски сарадници. Наравно, никако не изоставити високе функционере ДПС који су давали налоге АНБ и осталим дјеловима безбједносном сектора, користили услуге службе и покривали њихове прљавштине.

Наравно, од ове одговорности морају бити ослобођени једино они који су били жртве оваквог система безбједности и они који су припадали том систему а покушали се супроставити девијацимама и злоупотребама у својим редовима. На сву срећу било је и таквих.

Не дозволити „владање из гроба“

При спровођењу лустрације, уколико до ње и дође, треба избјећи замку колективне кривице по коме би „сви одговарати за све“ и ту се мора испољити максимална опрезност. И по сваку цијену избјећи оно што се у тајним службама популарно зове „Владање из гроба“. Наиме, то је ситуација где су сви грађани који су наведени у досијеима, као сарадници тајне службе, нису то уопште ни били. У оваквим ситуацијама припадници тајних служби најчешће уништавају оно што их компромитује, а кривотворе тајне досијее како би довели у заблуду јавно мњење и оне који су њих наслиједили. У ту сврху се израђују лажни досијеи, казни спискови сарадника и доушника, лажни оперативни извјештаји, лажни транскрипти и остало. Да ли то већ ради АНБ?

Све што се ради мора бити подређено потреби задовољења правде и демократизације црногорског друштва и не руководити се уским политичким циљевима појединих партија или коалиција на власти

Из много разлога је за реформу тајне службе у Црној Гори прихватљив „Чешки модел“ уз уважавање одређеној специфичности и околности.
Нико не жели ситуацију у којој би, понашањем дјелова АНБ, попут овога на Жабљаку, било створено незадовољство у народу до мјере да сваки грађанин казе „мој досије припада мени“. Тада нико неће размишљати о „Чешком моделу“. Иза тога слиједи напад на централну Штазија. Црној Гори то није потребно.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: