Шта је то „Великосрпска хегемонија“?

Пише: Мислав Хорват

„Великосрпска хегемонија“ је лаж коју су измислили комунисти. Након што је побједничка српска војска ослободила Словенију, Хрватску, Далмацију, Славонију, Крајину, Босну и Херцеговину и Војводину и створила Југославију, гдје је Хрватима и Словенцима дала пуну равноправност, настала је друга лаж, она о великосрпској хегемонији.

Комунистичка партија је по директивни коминтерне (централно тјело свих комунистичких партија свијета) оптуживала Србе да владају Југославијом. Комунисти су као највећег противника свог доласка на власт видјели Србе, народ са слободарском и државотворном традицијом који није трпио тоталитарне режиме.

Колико је њихова оптужба о великосрпској хегемонији била сулуда види се из сљедећих података: Загреб је имао највећи индустријски, популацијски и економски раст у краљевини Југославији и у својој историји за те 23 године „великосрпске хегемоније“ од 1918. до 1941.. У Хрватској је само до 1932. подигнуто 27 посто од свих укупних индустријских постојења у Југославији, а у Србији само 14 посто. Од укупно инвестираног капитала Хрватска је добила 37 посто, а Србија 17 %.

Хрватска је просјечно плаћала по становнику 713 динара, док је југославенски просјек био 777. Порез на земљиште у Србији је био двоструко већи него у Хрватској (5.56:10.53) Иако су Хрватска, Словенија и Босна судјеловале у нападу на Србију у 1. свјетском рату, Карљевина Југославија је њемачку ратну одштету равномјерно подјелила на све дјелове Југославије.
Хрвати су чинили 23 посто становника Краљевине Југославије, а свугдје су били заступљени изнад просјека.

Од свих судија, Хрвати су чинили 28%, односно касационих судија 40%, судија управних судова 34% и државних савјетника 24 %. У читавом низу виших државних служби, Хрвати су судјеловали са 29,74 посто. Учешће Хрвата међу учитеља народних, основних и виших школа било је 26,1 посто, учитеља грађанских школа 41,4 посто, учитеља гимназија 27,1 посто и учитеља учитељских школа 28,1 посто. Иако је на Београдском универзитету студирало 3 хиљаде студената више, Краљевина Југославија је Загребачком универзитету давала 96% више средстава.

1918. кад је ушао у краљевину Југославију Загреб је био провинцијски градић од нити 80 000 становника. 1941. Загреб је имао преко 300 000 становника. Краљ Александар изградио је пола Загреба, отворио Загребачку филхармонију, фабрику електричних инсталација, золошки врт, тржнице Долац, хотел Еспланаду, хотел Дубровник, пругу Загреб – Сплит, радио станицу, телефонску централу, католичко сјемениште, градско купалиште, далековод до Карловца, огроман стамбени блок највећи уисторији Хрватске (цијели центар Загреба), нове пруге, први небодер у Загребу и Хрватској, комплекс школа у Крижанићевој, творницу електричних сијалица, километре транвајске пруге и ради нову ремизу, нови стамбени комплекси на Трешњевки и Трњу који су до тада били села, жељезнички мост преко Саве, Ребро…

Према томе, сваки покушај Срба да одрже функционалну Југославију, слободну и независну, био је од комуниста, а касније и фашиста проглашаван „великосрпском“ хегемонијом. Историја је показала да су Словенци, Хрвати, Муслимани, Македонци (и остале полуизмишљене нације) свој златан период и економски и културолошки и социолошки имали само у Југославији.

Као што је Европа док је сарађивала са Русијом економски јачала и напредовала, а од када је увела санкције пропада, тако су и јужнославенски народи боље живјели у заједничкој држави са Србијом. Али Америка Европу плаши Русијом, а јужнославенске народе Србијом.

(Аутор је политички коментатор из Загреба)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: