Шта је заједничко ускршњем јајету и зецу
1 min read
Илустрација
Главни симбол Ускрса је фарбано јаје. Прво извађено из лонца представља тзв. чуваркућу, док се са осталима туца. Пуцање коре на јајету симболизује Христово ускрснуће али и буђење природе. Јајету је придавана нарочита улога у многим магијско-религијским радњама у српској народној религији. Симбол је плодности, баш као и зец.
Чуваркућа, чувар, перашка, страшник, крсташ, измамак, чобан – седам назива за једно посебно јаје у православној традицији. Чува се 365 дана, често поред иконе крсне славе до наредног Ускрса. Осталим јајима се на празник укућани и гости туцају.
„Јаје представља и симбол љубави, па се млади узајамно дарују, а као знак поштовања у традиционалној народној култури био је обичај да млади брачни парови носе куму и свештенику на дар бојена и украшена јаја, као и посебно умешане колаче“, објашњава етнолог Весна Марјановић.
У колаче се стављају по три црвена јејета, а у народној обредној пракси било је уобичајено да се сваки члан домаћинства а посебно деца, рано ујутро умију водом у којој је црвено јаје, а веровало се да је то добро ради здравља.
На Ускрс се одлази у цркву по нафору, причешће. „Хришћанском обреду причешћа претходило је, а понегде се и сећају да су до скора обављали обред тзв. народног причешћа у природи – код леске или глоговог дрвета“, наводи Марјановићева.
Некада је прослављање Ускрса било повезано и са веровањима у снагу природе, па су обављане одређене магијско-религијске радње у ту сврху, како би се „помогло“ природи.
Јаје је било третирано као симбол живота, па је народ веровао и да ће преко њега утицати на плодност земље. Постављали су га у прву бразду приликом орања, у жито и лан приликом сејања. Разбијали су га волу о рог пред орање, а сматрано је и заштитом од грома и урока.
Време је, међутим, утицало на ове обичаје.
„Већ пре педесет година није се веровало у потребу помоћи природи већ се постепено народно славље прилагођавало времену у којем се живи“, каже Весна Марјановић.
Истиче да је јаје као симбол Ускрса прешло пут од митског и магијског симбола зачетка и очувања живота до економски исплативог предмета празничне културе.
Симболика се крије и иза ускршњег зеца. Некада се веровало да је он хермафродит и да може безгрешно да зачне попут Девице Марије. Такође, зечеви више пута годишње рађају, а и пре порођаја могу опет да затрудне – зато је он и симбол плодности.
„Верује се да се вест о васкрснућу Исуса Христоса проширила бзином коју поседује зец, по целом хришћанском свету. Уједно зец је и веома плодотворна животиња па у преносном смислу утиче на плодност аграра и берићет у новој вегетационој години“, истиче Марјановићева.
Код немачких лутеранаца имао је улогу судије, процењивао је да ли су деца била добра. Најчешће је приказан како у корпи носи обојена јаја, слаткише и играчке за децу, дакле пролећни је пандан Деда Мразу.
У ускршњим пакетићима готово увек се налази и шупљи чоколадни зека. Први такви слаткиши појавили су се у Немачкој и Француској у 19. веку. Тада су додуше били тврди и горки.
А баш као и Божић, и највећи хришћански празник Ускрс доживљава савремену трансформацију – комерцијализацију.
Симболика орнамената на ускршњим јајима у прошлости је поседовала магијско значење, а данас је искључиво део естетског, забавног садржаја празника.
Фарбају се у најразличитијим бојама, додуше најчешће у луковини. Украшавају се наношењем листића на површину јајета, налепницама, исцртавањем помоћу специјалних четкица, навлачењем посебних апликација.
Извор: РТС
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
