Шта крију поједине политичке странке у Црној Гори?

Пише: Војо Лаковић

Одбијање опозиције и појединих владајућих странака да подрже формирање Одбора за преиспитивање неријешених убистава изазива сумњу у искреност њихових намјера.

Иницијатива за оснивање Скупштинског одбора који би преиспитао неријешена убиства с политичком позадином, која су се догодила од почетка деведесетих до краја владавине ДПС-а, наишла је на неочекивано снажан отпор опозиционих странака (ДПС, СД, СДП, УРА), али и појединих партија које чине владајућу већину, попут Бошњачке странке.

Одбијање ДПС-а и његових сателита да подрже ову иницијативу је очекивано, с обзиром на њихову дугогодишњу владавину у том периоду и потенцијалну умијешаност у нека од тих убистава. Међутим, одбијање УРА-е и Бошњачке странке, које су се декларисале као заговорници транспарентности и правде, отвара питања о њиховим стварним намјерама.

Позивам све политичке актере, а посебно УРА-у и Бошњачку странку, да поново размотре своје одлуке и подрже формирање Скупштинског одбора за преиспитивање неријешених убистава. Само на тај начин Црна Гора се може суочити с прошлошћу и изградити праведније друштво.

Међутим, њихово одбијање отвара низ озбиљних питања: Који су стварни мотиви њиховог противљења? Да ли њихово позивање на форму прикрива суштину? Кога то они штите? Да ли можда неког ко је у некој од грана власти? Или можда неког њиховог ко је тада био дио система који је толико година чинио злочине? Неког ко је био директни или индиректни учесник државног тероризма?

Није случајно што су поједини политичари након рушења вишегодишње диктатуре тражили да се ДПС прогласи терористичком организацијом. Сада се чини да смо погријешили и да је то требало урадити.

Овакво понашање УРА-е и БС-а изазива дубоку сумњу у њихову искреност и кредибилитет. Грађани Црне Горе имају право да сазнају истину о неријешеним убиствима, а ове странке су дужне да објасне зашто блокирају напоре да се та истина открије.

Да ли се ради о заштити појединаца или о заштити неких дубљих, скривених интереса? Да ли је у питању страх од посљедица које би могле произаћи из расвјетљавања истине? Или се ради о нечем трећем, нечем што још увијек није јасно јавности?

Позивам УРА-у и Бошњачку странку да јавно одговоре на ова питања и да објасне своје противљење формирању Одбора. Транспарентност и одговорност су кључни принципи демократије, а грађани Црне Горе заслужују да знају зашто њихови изабрани представници блокирају напоре да се расвијетле мрачни догађаји из прошлости.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: