Шта пише у извештају МИП-а Русије о величању нацизма у Хрватској, БиХ и на тзв. Косову

У најновијем извештају Министарства спољних послова Русије који се бави случајевима величања нацизма, ширења неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма и ксенофобије у свету посвећена је пажња и њиховим манифестацијама у региону Балкана, између осталог у Хрватској, БиХ и на тзв. Косову.

Према извештају руског министарства, у Републици Хрватској постоје озбиљни проблеми због ширења неонацистичке идеологије и расне дискриминације, чему се званичне власти не супротстављају. Упоредо са тим, повећање броја манифестација нетрпељивости на етничкој основи указује да ксенофобично расположење у друштву, поготово према Србима, остаје међу најактуелнијим питањима у области људских права у земљи.

У Црној Гори је, како се констатује, такође присутан низ проблема на плану супротстављања расној дискриминацији, али је очигледна и русофобична кампања, имајући у виду да је земља присутна у структурама НАТО.

На простору тзв. Косова*, које је, како се напомиње аутономна покрајина Србије која након агресије НАТО против Југославије 1999. године дефакто није под контролом Београда, иако резолуција 1244 Савета безбедности УН потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије над том територијом, очигледни су покушаји искорењивања српског и неалбанског становништва.

Како се упозорава у извештају, покренут је и прогон Српске православне цркве, крше се права етничких мањина, уништавају неалбански споменици и гробља. Такође, отежан је повратак избеглица и привремено расељених лица у покрајину.

Хрвати не одустају од нацизма и неонацизма

У Републици Хрватској постоје озбиљни проблеми због ширења неонацистичке идеологије и расне дискриминације, чему се званичне власти не супротстављају. Упоредо са тим, повећање броја манифестација нетрпељивости на етничкој основи указује да ксенофобично расположење у друштву, поготово према Србима, остаје међу најактуелнијим питањима у области људских права у земљи, наводи се у најновијем извештају МИП-а.

„У Хрватској на званичном нивоу се, генерално, осуђују манифестације националистичких идеологија. Ипак, симпатије према припадницима колаборационистичке фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ) током Другог светског рата периодично су одражене у наступима појединих представника Хрватске католичке цркве, политичара и новинара.“

На том плану се истичу говори бискупа Влада Кошића у Сиску. Свештеник је, конкретно, изнео мишљење да су колаборационисти били „борци за слободу и независност“, а такође је на све начине преувеличавао „злочине“ партизана, подсећа се у извештају.

„Поред тога, у Хрватској не престају покушаји канонизовања надбискупа Алојзија Степинца, осуђеног због сарадње са усташким режимом током периода НДХ. Ово питање је по ко зна који пут фебруара 2020. године покренуо хрватски председник А. Пленковић током састанка са папом Фрањом. У задацима за државни школски испит из историје религије 2023.г. Степинац је окарактерисан као хрватски светац, национални херој, борац против атеизма, нацизма и комунизма“, констатује се у извештају.

Повремено се примећују и покушаји ревидирања историјских чињеница о познатом концентрационом логору Јасеновцу, а од 2022.г. хрватске власти забрањују председнику Србије Александру Вучићу да посећује меморијални комплекс Јасеновац, наглашава се у извештају.

„У Хрватској су евидентирани и случајеви приказивања нациста и колаборациониста у другом светлу. Једно од таквих имена је и Анте Павелић, бивши војни диктатор НДХ, који је својевремено на националној хрватској телевизији назван борцем против београдског насиља. Треба истаћи да је он 1956.г. у Аргентини основао Хрватски ослободилачки покрет, који је регистрован у Републици Хрватској фебруара 1992.г. где је и данас активан. У хрватским градовима неке улице и данас носе називе по именима функционера усташког режима и његових помагача“, истиче се у документу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: