Шта радити са бадњаком послије Божића

Током Божића бадњак је пред или у православним домовима, а шта се са њима ради након празника и да ли треба одлагати сламу и бадњак или сачекати још неко вријеме?

Бадњак је један од симбола Божића, а храст за Словене представља свето дрво.

Након празника га многи бацају у контејнер, поред, на улицу и слично, а исто се дешава и са божићном пшеницом. Међутим, етнолог Јана Јокић недавно је поручила да то никако не би требало радити.

„Требало би да задржимо нешто мало од тог бадњака. Бадњак да спалимо, прије свега, на Бадње вече, зато што се током спаљивања бадњака уствари извршава тај ритуал, када се каже ‘колико варница, толико парица, толико срећица’. Тако да, они који су то урадили добро су урадили, претпостављам, по тој некој народној традицији, али има и оних који заговарају да бадњак треба чувати и онда га стављају на, плодоносно дрвеће, да би било још плодоносније, а да би се енергија тог дрвећа пренела на тај њихов бадњак и да би они имали плодове тог рада“, објашњава Јојићева.

Бадњак се може и запалити и оставити да изгори у шпорету у кући.

Ватра која се појављује када се Бадњак спаљује доноси плодност и помаже свим укућанима, али је не треба распиривати дувањем, већ пустити да сама пламти.

Такође, требало би сачувати мало пепела од бадњака који се сагорио и чувати у посебном мјесту у кући, па зато Бадњак треба запалити у чистој пећи. У многим мјестима вјерује се да је пепео од бадњака изузетно љековит, па се пије помијешан са водом против главобоље.

Ако немате камин, шпорет или пећ на дрва, бадњак је потребно одложити негдје у природи. Ипак, водите рачуна да га не бацате у оближњим шумама или ливадама са додацима као што су кесица са житом, машница или мали џак, већ у природи оставите само гране са лишћем, пише see Srpska.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: