Шта РНБ каже о повратку странице Мирослављевог јеванђеља

У Руској националној библиотеци (РНБ) у Санкт Петербургу, гдје се чува 166. страница Мирослављевог јеванђеља, за сада не знају када ће и на који начин тај рукопис бити враћен Србији.

У одговору на молбу Тањуга да кажу да ли су упознати са информацијом да би та страница могла да буде враћена Србији 20. октобра, на дан када су у Другом свјетском рату руске јединице ослободиле Београд, наводе да би неки документ могао да буде искључен из фонда РНБ, морају прво да буду донете измјене федералног закона.

То јест, како кажу, измјене Закона о библиотечком и архивском материјалу.

Београдски медији писали су о томе да би страница из овог најстаријег ћирличног рукописа могла да буде враћена Србији после 173 године – 20. октобра.

Договор о враћању те странице постигнут је током последње посјете предсједника Русије Владимира Путина Србији у јануару ове године.

У Библиотеци истичу да је овај документ – Петербуршки лист Мирослављевог јеванђеља – оригинални документ Архивског фонда Руске Федерације који се у РНБ чува од 1883. године.

Рукописни фонд РНБ је саставни дио Архивског фонда Русије, а фондови библиотеке, као дио култруног наслеђа народа РФ, неотуђиви су и под посебним су системом чувања и коришћења, истичу у одговору Тањугу.

У Библиотеци наводе да је поменута страница рукопис на пергаменту, исписан црквенословенским језиком у два ступца, украшен са два иницијала у бојама уз примјену злата.

Дио је Мирослављевог јеванђела које датира из периода између 1180. и 1200. године, а које се налази у Народном музеју у Београду.

Подсјећају да је Петербуршки лист Морослављевог јеванђеља, заједно са колекцијом рукописа епископа Порифирија, 1883. године дошао у посјед Царске јавне библиотеке.

Порфирије је био фасциниран значајем Мирослављевог јеванђеља, које је 1845. видио на Хиландару и један лист је узео за своју колекцију и донио га у Русију.

Та страница је први пут у јавности представљена на изложби у Кијеву 1874. године, наводе у петербуршкој библиотеци.

Према доступним информацијама, истргнута страница посвећена је Јовану Крститељу, а да је ријеч о делу Мирослављевог јеванђеља, открио је Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке, током посјете Кијеву 1874. године.

Главни дио Мирослављевог јевађеља је 1896. стигао у Београд, када су га монаси са Хиландара поклонили Александру Првом Обреновићу, наводи се у одговору РНБ Тањугу. У Народном музеју у Београду је од 1950. године.

Прочитајте још:

Процурела документа њемачке владе потврдила монструозни план САД: Србија мора бити уништена

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: