Напад на митрополита Амфилохија у функцији пројекта „велике Албаније“

Сраман напад острашћене великоалбанске руље, предвођене званичницима и представницима опозиције на Митрополита Амфилохија у Улцињу, али и заштитнички став официјелне Подгорице према насилницима, само су наставак вишегодишњег прогона Српске православне цркве у Црној Гори. Да ли је овај, наизглед изоловани инцидент увод у коначни обрачун Ђукановића са Црквом или је посреди нешто још крупније, попут великоалбанских претензија и спремају ли се нови потреси на Балкану? На ова питања за говорисрбија.рс одговарају најрелевантнији учесници политичког и друштвеног живота у Црној Гори.

Уредник „Барског портала“ и истакнути дисидент Миленко Мишко Јовановић верује да су Албанци кренули у наплату гласова за одвајање Црне Горе из заједнице са Србијом, а да им је коначни циљ Црна Гора као део Велике Албаније и да то није ништа ново.

– Нису они 2006. године гласали за независност Црне Горе, нити они мисле добро Црној Гори, већ им је та независност била секундарни циљ, односно средство за оно чему су сви снажно посвећени, како обичан народ, тако И албански политичари, подједнако и у власти и у опозицији – каже Јовановић за говорисрбија.рс и додаје да су се “они добро распоредили у политичком и друштвеном животу Црне Горе, где веома синхронизовано и снажно раде на остварењу свог коначног циља – окупацији значајног дела државе која је доминантно православна”.

– Црква је, као институција од највећег поверења међу грађанима, очекивано прва на удару и ту у подгоричког режиму Албанци виде опет средство за остварење циља, односно својеврсну логистику. Симптоматично је да се све ово дешава у тренутку када Црна Гора шаље своје официре у оквиру НАТО-а и КФОР-а да раде на “јачању независности” окупираног Космета, одакле је етнички почишћено свих 30 хиљада Црногораца, а њихови домови, гробља и храмови узурпирани, спаљени и прекопани – примећује Јовановић, који још једном подвлачи да није спорно како је коначни циљ Црна Гора као део Велике Албаније, али и да то није ништа ново.

Користи ли Ђукановић Албанце или Албанци Ђукановића?

Међутим, портпарол најјаче српске странке, Нове српске демократије, Марко Ковачевић, повлачи паралелу између наизглед безазлених дешавања у Улцињу и догађаја којима су отпочињали други сепаратистички процеси Албанаца ван Албаније на Балкану.

– Да ли су Албанци средство у рукама Ђукановића, или је Ђукановић средство у рукама Албанаца? Рекао бих и једно и друго из разлога што овом причом увек оркестрирају снажнији центри моћи. Некада је то била Аустроугарска, а данас није тешко претпоставити ко би то могао да буде. Али, они који то раде нека имају на уму судбину Аустроугарске – каже Ковачевић и додаје да су дрскост власти и Албанаца из Улциња сигурно увод у бурнији период односа Цркве и државе.

– У досадашњој историји ових простора, увек је то било опасније по државу, него по Цркву – закључује наш саговорник.

Црква је последња брана српства

И главни уредник портала “Борба” и угледни новинар Дражен Живковић сагласан је да је Ђукановић кренуо у коначни обрачун са црквом, а да је скандал у Улцињу управо почетак реализације тог прљавог наума. Он, у изјави за наш портал, искључује било какву дилему тим поводом.

– Он ће заједно са својим савезницима, а то су мањине, спровести све то у дело, ако у што краћем року не добије адекватан одговор на ово што се десило у Свачу. Црква је последња брана православља и традиције у Црној Гори и ако она буде срушена, Монтенегро ће овладати Црном Гором. Дакле, Ђукановић је започео, а од нас зависи хоће ли се то и остварити – каже Живковић.

Лидер антисистемског покрета „Слобода народу“ Бошко Вукићевић истиче за говорисрбија.рс како није тајна да „монтенегрински режим види Цркву као један од елемената који представља опасност за његову вишедеценијску диктатуру“, па га стога и не чуди што званична Подгорица има непријатељски однос према тој институцији, док истовремено аболира великоалбанске екстремисте.

– Црногорска полиција је издала саопштење у којем истиче да је забранила скуп Митрополије црногорско-приморско. Такво саопштење прећуткује одговорност руље и локалних албанских политичара који су испланирали инцидент, али садржи и непријатељски тон према СПЦ, уз апсурдно образложење да „скуп није благовремено пријављен“, иако је познато да се литургија не пријављује – каже Вукићевић. Он сматра да је тај полицијски документ заправо режимско испитивање амбијента пре могућег покушаја одузимања имовине СПЦ у Црној Гори.

Мило се боји да ће пасти на питању Цркве

На питање да ли се Ђукановић у том случају спрема за директан напад на СПЦ, Вукићевић одговора:

– Власт православну цркву тренутно доживљава као основну препреку пројекту стварања „новог човека“ на територији Црне Горе, који је сушта супротност историји, култури, идентитету наше земље. Мислим да први човек режима још није донео коначну одлуку о покретању фронталног напада на православље свестан могућих ризика. Уколико до такве агресије ипак дође, сматрам да би она за власт могла имати кобне последице. Има више разлога за то: многобројност верног народа, његова постојаност и одлучност, као и црквених великодостојника у одбрани светиња, као и могуће пукотине самог режима када отпочне агресија – закључује он.

Са њим је сагласна и Љубица Гојковић, заштитно лице „Српске телевизије“ и по многима један од најпрофесионалнијих актера медијске арене у Црној Гори. Она апострофира чињеницу да је Ђукановић у говору на инаугуруацији означио црквено питање православних верника као фактор деструкције у „процесу снажења црногорског националног идентитета“, а потом најавио да ће се као председник посветити проналажењу пута за савладавање овог „тешког хендикепа“.

– Неколико месеци раније, Ђукановић је у једном интервјуу митрополита означио као „политичара у мантији“ и запретио да ће СПЦ у Црној Гори ускоро „добити своју нишу“. Митрополија је, без сумње, једина преостала институција у Црној Гори која својом мисијом очувања духовних, православних и традиционалних вредности, представља трн у оку званичном режиму који управо на слому тих вредности жели да изгради неког новог црногорског човека. Боли актуелни режим, занет мисијом порицања и поништавања свега српског и православног управо чињеница да Митрополија окупља осамдесет посто православног живља у Црној Гори и да управо митрополит, као и епископи СПЦ пружају отпор марионетског режима у Црној Гори – каже Гојковићева и наглашава да управо зато Ђукановић креће у обрачун са СПЦ и да такав процес није почео јуче, већ се одвија већ неколико година.

Могући грађански сукоби

– Све је почело од појаве квазиверске организације НПО ЦПЦ која, упркос издашног финансирању и подршци медија, не успева у Црној Гори да окупи вернике, па до појаве закона о слободи вероисповести и неких организација које отворене прете одузимањем имовине СПЦ. Верујем да је Ђукановић последњим порукама у којима СПЦ види као фактор деструкције, а православне вернике као наслеђени хендикеп, желео да упути још једну претњу СПЦ о томе да је у немилости ове власти, али такође мислим да би финални институционални обрачун ове власти био корак у коме би поломили зубе, имајући у виду подршку верника СПЦ – истиче наша саговорница.

ЕУ и НАТО у страху очекују Трампа: Летеће перје ако председник САД покрене ово питање!

Она истиче посебну забринутост због тужног догађаја у Улцињу када је митрополит спречен да служи литургију, а у спречавању је учествовао и један албански политичар из владајуће коалиције.

– То сведочи о дубини посрнућа режима у Црној Гори који, на жалост, не преза да одведе земљу у грађанске сукобе, зарад својих интереса – наглашава Гојковићева.

Извор:www.govorisrbija.rs

Подјелите текст путем:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Tags: Амфилохије Дражен Живковић Љубица Гојковић Марко Ковачевић Миленко Мишко Јовановић Мило Ђукановић Свач