Шта се крије иза обојене револуције у Венецуели?

Председник Венецуеле Николас Мадуро победио је на изборима одржаним у недељу у тој боливарској републици. Након обраде 80 одсто гласова, он је освојио 51,2 одсто гласова, док је опозициони кандидат Едмунд Гонзалес Урутија освојио 44, 2 одсто, саопштила је национална изборна комисија на основу пребројаних гласачких листића са 80 одсто бирачких места.

Међутим, хиљаде „незадовољних“ Венецуеланаца изашло је на улице Каракаса против Мадуровог реизбора, па се тако Мадуро још једном суочио са покушајем рушења, као што је већ виђено 2018. године.

Откако је Николас Мадуро преузео власт у Венецуели 2013. након смрти Уга Чавеса (1954–2013), та земља је под све већим притиском, како унутрашњим тако и спољним, што је првенствено последица чињенице да је Мадуро наставио да спроводи политику „Социјализам 21. века“ у оквиру Боливарске револуције. Уз притисак међународне заједнице у виду санкција, опозиција, тада предвођена Енрикеом Каприлесом, почела је да спроводи све милитантније акције у циљу свргавања Мадура.

Кулминација такве политике догодила се 2018. године, када је Мадуро на председничким изборима освојио други петогодишњи председнички мандат. То је уједно означило кап која је прелила чашу како за опозицију тако и за Сједињене Државе, које су покренуле оно што многи теоретичари називају новом „Операцијом Кондор“, односно још једним покушајем државног удара, који је заправо наставак политичке праксе коју САД спроводе у Јужној Америци скоро цео 20. век.

Некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић наводи за РТ Балкан да досадашње искуство из Латинске Америке, а посебно из Венецуеле, указују да су нови нереди последица могућег мешања у унутрашње послове Каракаса, јер Николас Мадуро после Уга Чавеса представља лидера земље која тежи независности, очувању суверенитета и територијалног интегритета, као и економској сувереношћу над свим природним ресурсима.

„Венецуела пре свега жели да сачува сувереност над богатим изворима нафте и стратешких минерала. Познато је да је и у ранијем периоду било директног мешања у унутрашње послове Венецуеле и да је основни разлог том мешању њено велико богатство. Време ће показати који су конкретни извори мешања, али у досадашњој историји је познато да су се тамо мешали амерички центри моћи, настојећи да контролишу и преко својих мултинационалних компанија, унутрашњи, економски и политички развој у Венецуели и да тако обезбеде контролу над њеним богатствима“, оцењује наш саговорник. 

Јовановић истиче да мешање у изборни процес других земаља забрањује и резолуција УН о не мешању у изборне процесе, као и да Венецуелу треба оставити на миру да сама реши мирним путем ту ситуацију и да је најважније да се испоштује воља већине грађана.

„Несумњиво је да се у овом тренутку појачава мешање западних, америчких центара моћи у послове земаља Латинске Америке јер мултинационални корпоративни капитал више нема неограничену моћ за експанзијом у другим деловима света и настоји да тај процес, прерасподеле глобалне моћи заустави, јер је то на неки начин питање опстанка читавог система, који почива на експанзији и експлоатацији туђих богатстава“, додаје Јовановић.

Према његовим речима, Африка више то не допушта, о чему сведоче протести у земљама Сахела и у другим деловима света.

„Експанзија Запада и посезање за туђим богатствима више нису могући у новој структури глобалних односа, те они сада у Латинској Америци, коју сматрају својим економским двориштем, покушавају да учврсте контролу и да смање штету коју имају на глобалном плану. То са собом носи велике опасности, јер нико, па ни народи Латинске Америке не желе да неко живи у изобиљу експлоатишући њихова природна богатства и ограничавајући њихово економски суверенитет“, закључује Јовановић. 

Одавно створен „сценарио прекршаја“

Посматрач на изборима из Шпаније Хавијер Кузо наводи да је прилично давно већ створен „сценарио прекршаја“ да се не признају изборни резултати у Венецуели, праћени немирима, напетостима и нападима.

„Када сам стигао прошлог уторка, затекао сам управо супротно: мирна, предизборна дешавања која су протекла без проблема. И јуче, на дан гласања, владала је апсолутна тишина на свим бирачким местима која смо обишли, а обишли смо доста“, каже Кузо. 

Како додаје, било је јасно да постоји јасна намера да се резултати не признају, као што је био случај на изборима 2015. године, када је исто био посматрач.

„Вређали су нас у опозиционим центрима, говорили су да ће доћи до преваре. То јест, за њих је превара када њихови сопствени људи не побеђују, а то није концепт демократије. Сада су у Венецуелу стигле особе без позива, без акредитације ЦИК-а и који су депортовани управо зато што нису имали акредитацију“, указује Кузо.

Он наводи да су знали да има разних провера са стране и да очигледно нису били спремни да се то затишје наруши уочи објављивања резултата како би се тај сценарио спровео, где је затим дошло до напада на изборне центре као и саботажа.

„Ако би Европска унија и западне владе признале малог лика који се оглашава на тргу,
шта ли ће тек да ураде да доведу до победе и да брани оне интересе који нису њихови, већ интереси Сједињених Држава? Апсолутно потврђујем транспарентност избора у Венецеули, тачније изборну вољу њених грађана“, закључио је Кузо.

Протесте у Каракасу очигледно финансирају САД

И члан руске делегације посматрача избора и посланик Државне думе Алексеј Волоцков оцењује да су манифестације екстремизма у Венецуели после избора оркестрирана акција и да нису у стању да утичу на изборни процес.

„Данас, када сам био у центру, видео сам групу радикално настројене омладине и  људи који су изашли на улице из хулиганских побуда. Сигуран сам да су неки од њих добили финансијску подршку за то, јер су се активно окупљали и по наређењу кренули у центар града. Сасвим је јасно да је то била оркестрирана акција и систематски рад“, нагласио је Волоцков.

Он је додао да протесте у Каракасу очигледно финансирају САД, које имају своје интересе у Венецуели и спонзоришу опозицију.

„Ту се свакако ради о финансирању из иностранства, и такви радикални ставови младих, хулигански настројених људи који, вероватно траже економску добит по том питању – да узму неку имовину, разбију нешто и извуку“, закључио је руски посланик.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: