Словеначки премијер Јанез Јанша јуче је, у разговору с дописницима европских медија из Брисела, поновио да је против „двоструких стандарда“ које западне чланице Европске уније примењују у осудама тзв. конзервативних влада у Пољској и Мађарској.

Само пар дана пре тога, првог дана председавања Словеније Саветом министара ЕУ, Јанша је критиковао социјалдемократе тако што је, без најаве и ван контекста, показао фотографију с неколико судија и политичара, која је требало да послужи као илустрација за његову тврдњу да је словеначко правосуђе под утицајем „бивших комунистичких судија“ и да није независно. То је изазвало скандал због којег је потпредседник Европске комисије Франс Тимерманс одбио да буде на заједничкој фотографији са њим, а реаговала је и председавајућа ЕК Урсула фон дер Лајен.

Провокативно понашање словеначког премијера

Научни сарадник Института за европске студије др Александар Гајић за Спутњик каже да је Јанишино понашање типично за представника мање државе која је маргинализована, незадовољна општим стањем, политички коректним фразама и бирократским понашањем у ЕУ.

„Он види да је ситуација слична и у већини бивших социјалистичких земаља које су приступиле Унији у великом проширењу 2004. године. Слично је у Мађарској, Словачкој, Чешкој, Пољској… Има изузетака, попут Литваније, којима се због антируског става штошта толерише, па често не буду прозивани од стране Брисела, иако и они, у вредносном смислу, не следе политичку коректност“, предочава Гајић.

Како каже, Јаншинa намера је да пред домаћим и страним јавним мњењем укаже на постојање двоструких аршина у ЕУ, односно на то да се једно прича, а друго ради и да често у правосуђу и политици постоји огромна некоректност.

С друге стране, Стевица Деђански, директор Центра за развој међународне сарадње, указује на то да је Словенија у протеклих месец и по дана променила своје понашање, али сматра да то није учинила самостално, већ по инструкцијама спољних фактора.

„Верујем да ни ово сигурно није ’мангупско‘ понашање Јанше или било ког представника Словеније, већ да је оно такво из неких интереса, а у наредном периоду ћемо видети којих. Словенија је ’мегафон‘ озбиљнијих интереса и држава које преко њих покушавају да их пласирају. Да ли је циљ да се направи одређена врста раздора у ЕУ или да се изврши притисак на Мађарску и Пољску, не зна се још. У европској престоници кажу да не треба да се користимо политиком дуплих стандарда. Па, цело постојање ЕУ су, у ствари, дупли стандарди. Зависи од јачине земље, тога да ли долази из Источног блока или с друге стране… Стандарди су увек другачији“, напомиње Деђански.

ЕУ – нефункционална творевина

На питање шта нам Јаншино понашање говори о стању у ЕУ, Гајић одговара:

„То нам говори да постоје дисонантни тонови у ЕУ и вредносно размимоилажење између чланица Уније, између Брисела и земаља које га подржавају и европских држава које се не слажу са политиком наметнутог једноумља, које се крије иза великих речи о толеранцији“.

Деђански истиче да су наративи о једнакости у међународном праву шупљи и да Јаншино понашање говори да је ЕУ – нефункционална творевина.

„То сви ми већ дуже време знамо. Да се не правимо сувише паметни, како смо много знали да, својевремено, ни Румунија ни Бугарска, Хрватска поготово, ни по једном основу нису биле спремне да уђу у ЕУ, али се то десило политичком одлуком, о чему су писали и светски медији, а ми овде смо то најбоље знали. Имамо и то да је у скорије време и председник Француске, једна од две најважније личности у ЕУ, рекао да Унија више не функционише на овај начин и да правила игре морају да се промене, па да се тек онда размишља о томе да ли је треба ширити, делити или нешто друго“, подсећа Деђански.

Извор: Спутњик