Шта се крије иза убиства Павла Булатовића: Пред анкетним одбором први мора бити Душко Марковић!

У наставку серијала о случају Павла Булатовића, АДРИА-ина Контроверза посветила је још једну емисију овој ликвидацији гдје је овог пута на ову тему говорио дугогодишњи посланик и некадашњи лидер покрета за заједничку државу Предраг Булатовић.

У првом дијелу некадашњи шеф одсјека за крвне деликте београдске полиције говорио је о почетку замрзавања односа из Црне Горе и Србије о чему можете прочитати на линку док у другом је у другом дијелу конкретно обрађен мотив убиства савезног министра одбране Павла Булатовића. Трећи дио говори и о другим убиствима у којима је учествовала служба и повезао их са злогласном Седмом управом, док четврти дио говори о умијешаности страних служби, ЦИА-е, у то убиство. У петом дијелу, дугогодишњи посланик Предраг Булатовић казао је какав је човјек био Павле Булатовић.

Павле Булатовић је био на челу министарства одбране и бранио је своју земљу, тврди дугогодишњи посланик Предраг Булатовић.

„За разлику од њега ми смо имали и оне који су били спремни да аминују агресију, који ни дан данас не смију то да изговоре, јер је то било ван мандата СБУН. Поздрављам иницијативу Андрије Мандића по овом питању. Анкетни одбор и парламентарна истрага могу бити дјелотворан механизам. Подржавам ту идеју само скрећем пажњу на то да је важно размотрити све аспекте како се долази до анкетног одбора, шта је његова надлежност и у ком правцу иде парламентарна истрага. Атентат и политичко убиство се десило на територији Србије а анкетни одбор на територији Црне Горе се не може спровести на прави начин. Имамо и слабости да немамо санкције ка онима који не могу да се одазову том саслушању“, казао је он.

У сусрет томе, добро би било побољшати закон, тврди Булатовић, како би се саслушали сви који су имали везе са овим случајем.

„Пред анкетним одбором и пред редовним одбором мора да се нађе и бивши премијер Душко Марковић који је био главни човјек за Државну безбједност. Његово свједочење које би било обавезно и гдје би изнио чињенице везано за тај период би било драгоцјено. Тако вријеме пролази а људи који су играли значајне улоге се желе заборавити. Тако се покушава оставити времену да падне прашина на случај Павла Булатовић. Све што будем могао је да покушам да оживим тај случај и у Црној Гори да се то једно убиство које има свој велики значај за односе који су тада били у Црној Гори расвијетли. Много тога би могли да сазнамо ако се разријеши тај случај“, казао је Булатовић.

У том случају су могуће све опструкције па и оспоравања да имена улица у Подгорици не могу носити име Павла Булатовића само због одређених импресија.

„Има много других ствари које треба ријешити. Ово није вријеме које је било за вријеме владавине ДПС-а када су се анкетни одбори неријешено завршавали. Овдје је могуће да ако се дође до анкетног одбора, а ја вјерујем да постоји већина за то, не вјерујем да неко од партнера ЗБЦГ буде против таквог анкетног одбора“, казао је Булатовић.

На констатацију да је Булатовић био кључна улога да Војислав Шешељ дође на чело Одбора за истрагу тог убиства, он тврди да је то личност која је из опозиције дошла ту.

„Убиство је било у фебруару а промјене су се догодиле у октобру. Било је простора и времена да се и тада у тој истразе направе помаци. Дошло је до промјена 2000. године. Шешељ је када сам ја био предсједник СНП-а тражио разговор да се покрене тај анкетни одбор и исказао жељу да он уђе на чело тога. Што се тиче ДОС-а, који је тада био партнер СНП-а, они нису били баш срећни да Шешељ буде тај који ће то водити. Ја сам прихватио његову иницијативу. Шешељ је продоран, онакав какав јесте. Знао сам да ће да предано ради и оно што ће он све да стави на сто. Сигурно је да је материјал анкетног одбора обиман а оправдано је што је он био на његовом челу. Од тада до дана данашњег се није значајније разматрао тај материјал“, казао је Булатовић.

Мишљења је да је тренутак да се у Црној Гори поново покрене иницијатива за анкетни одбор али предлаже и међукорак да би било добро да се у Скупштини обави у догледно вријеме контролно саслушање.

„Милсим да је логично да то обаве два одбора, за одбрану и безбједност и за политички систем. Та два саслушања би уважила чињеницу да није постојало савезништва у савезној држави на расвјетљавању овог злочина. Може се питати зашто није постојала координација. Ту би се затражила информација од Министарства одбране и унутрашњих послова шта су у то вријеме радили државни органи Црне Горе. Можемо видјети ко је опструирао, доћи до личности које су опструирале. Поменуо сам да пред анкетним одбором треба иницирати присуство Душка Марковића. Не знам би ли он имао обавезу да дође, али ја бих га позвао. На заједничкој сједници би имали материјале пред собом. Позвали би и министра одбране, министра унутрашњих послова, правде, ВДТ-а, директора АНБ-а и полиције и још један број државних функционера. То не може да се одржи за само један дан, то је озбиљна расправа“, казао је Булатовић.

Додаје да би тиме размислили шта би била тема анкетног одбора при парламентарној истрази јер нема разлога да се то контролно саслушање и покрене.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: