Шта се то заиста учило у Дјевојачком институту царице Марије на Цетињу?
1 min read
Пише: Протојереј-ставрофор Саша Радоичић
Дјевојачки Институт Царице Марије Александровне са Цетиња је свакако једна од најважнијих школских установа која је постојала на територији Црне Горе. Институт је носио име руске царице која га је финансијски издржавала све време постојања и био је намењен школовању девојака не само из Црне Горе већ и са подручја ширег Балкана. Од оснивања 1869. године па до подизања посебне зграде Дјевојачког Института 1872. године школе се налазила у Његошевој Биљарди. После затварања Института 1913. године зграда је имала разне кориснике, а од 1986. године се у згради бишег Дјевојачког Института налази ”Дом ученика и студената”.
Приликом оснивања ова школа је имала четири разреда да би већ 1894. године догурала до осам разреда (два припремна плус шест редовних разреда). Чињеница да је сва архива приликом затварања ове школе школе кроз коју је прошло 450 ученица однета у Русију, отворила је простор за манипулацију фалсификаторима историје Црне Горе. Последњих десетак година написано и објављено више ”истраживања” са циљем да се створи мит како је ова женска школа служила за мењање свести патријархално васпитаваних Црногорки. Аутори ових ”истраживања” вешто избегавају да прикажу шта се то заиста учило у женској школи на Цетињу.
Да би вам приказали шта се то заиста учило у Дјевојачком Институту на Цетињу послужићемо се наставним планом ове школе из 1894. године. Наставни план за свих осам разреда овог института је одштампан у ”Књажевској Црногорској Државној Штампарији” на Цетињу 1894. године. Потписани аутор је начелница Института Софија Мертваго.
”Закон Божији” је био обавезан премет за све разреде укључујући и припремне разреде. У наставном плану из 1894.године први припремни разред у оквиру предмета Закон Божији учи следеће: ”Најпотребније свакидање молитве и десет заповиједи с пријеводом и објашњењем; познавање главнијех догађаја из Старог и Новог Завјета по сликама; очигледно упознавање са храмом, сасудама, одеждама и уопште с Богослужењем (два часа неђељно). У четвртом разреду су полазнице у оквиру овог предмета изучавале Литургику два часа недељно, а у оквиру шестог разреда су један час недељно имале ”Читање св. Јевангелија с тумачењем”.
”Српски језик” је такође био обавезан предмет за свих осам разреда. То је најзаступљенији предмет у овој школи. Укупно 30 часова српског језика недељно је држано за свих 8 разреда ђака. Као пример, навешћемо програм само за шести разред: ”Историја српске књижевности: Дубровачко-далматинска и нова; читања класичних производа из оба периода. Писмене вјеџбе: као у петом разреду (три часа неђељно)”. Дакле, у женској школи на Цетињу се не само учио српски језик, већ су полазнице института изучавале српску књижевност по регијама где Срби живе.
”Српска историја” је био обавезан предмет од трећег до шестог разреда. У трећем разреду се учило следеће: ”Историја Српског народа од најстаријих времена до смрти цара Уроша с особитим обзиром на културно стање државе за вријеме Немањића. Географија Балканског полуострва (три часа неђељно)”.
Програм за четврти разред је још интересантнији : ”Историја српског народа од цара Уроша до наших дана са особитим обзиром на историју Црне Горе. Географија Балканског полуострва: српске земље (три часа недјељно)”.
Дакле, историја Црне Горе се изучавала као саставни део историје српског народа. Полазнице института су такође училе да постоје ”српске земље”.
”Музика” је такође био обавезан премет за свих осам разреда и подељена је наставним планом на ”Теорију” и ”Пјевање”. У оквиру ”Пјевања” се наводи да ће ученице изводити ”Српске, руске и уопште словенске пјесме”.
Нигде се у овом наставном плану не спомиње црногорски језик, црногорска историја, црногорска књижевност или црногорске песме…
Помиње се Црна Гора, али као једна од српских земаља где Срби живе и говоре српским језиком. Зато се овај наставни план и не помиње код оних који желе да избришу српски језик и Србе из историје Црне Горе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
