Шта спаја споменик Стефану Немањи, Борчу, Маринкову бару и Србе из Републике Српске?
др Рајко Петровић
Пише: Др Рајко Петровић, Институт за европске студије у Београду
Предизборна кампања у Србији још није ни почела, а тзв. грађанска опозиција у Србији је у јавном дискурсу већ наметнула неке теме које, очигледно, сматра суштински важним у српском друштву, односно друштву Србије како би она то радије формулисала својим мултикултуралним и европским речником. Таман када се чинило да је дебата о споменику Стефану Немањи на Савском тргу остала иза нас, перјанице грађанске опозиције су се потрудиле да нас обавесте да битка око права на постојање истог на месту на коме се данас налази још увек није окончана. Поред уобичајених опаски да је споменик родоначелнику најзначајније династије у историји српског народа ,,ругоба“, ,,кич“ и ,,шунд“ (које притом изричу особе које немају ни професионалне ни друге компетенције да о томе расуђују), тзв. грађанисти су нам саопштили и једну новост – да је истом место у тамо некој Маринковој бари или Борчи или да га је можда најбоље преместити негде у унутрашњост Србије.
Тако се ова два рубна дела града Београда ни крива ни дужна нађоше у свим домаћим медијима, а друштво су им ту правили и Срби из Републике Српске. Овога пута није било речи о томе да су дотични ,,узјахали“ Србију дошавши у њу из тамо неке стране земље, нити о томе да су водећи криминалци српског подземља (намерно не подземља Србије, јер префикс српски обавезно иде уз оно што је негативно), већ о томе да их на хиљаде убрзано добија држављанства Србије пријављујући своје место пребивалишта у Београду како би могли гласати за Српску напредну странку на наредним изборима, те да тиме прете да се озбиљно умешају у питања која се тичу искључиво ,,чистокрвних“ Београђана.
Одговор на питање из наслова би, дакле, био да Стефана Немању, Борчу, Маринкову бару и Србе из Републике Српске спаја осећај ниподаштавања, одбојности, па чак и гађења према њима од стране тзв. грађанске опозиције у Србији.
Споменик Стефану Немањи, да је среће, престоница Србије и свих Срба требала је да има још одавно и уместо да такав напор власти тзв. грађанисти кратко поздраве (јер нема грађанског без националног) и не дозволе истој да на томе прикупља поене међу бирачким телом, они у значајном делу српског друштва својим скандалозним ставовима према истом рађају снажан отпор. Бањалука, као престоница тих Срба из Републике Српске који су наводни ,,крадљивци њиховог Београда“ споменик Стефану Немањи добила је још 2014. године, додуше захваљујући пре свих председнику Српске лиге Александру Ђурђеву из Новог Сада (утолико су ваљда Срби из Републике Српске још назаднији и примитивнији од њихових сународника са друге стране Дрине, јер су споменик Стефану Немањи дигли неколико година раније), док се антисрпска власт у Црној Гори одрекла овог владара и светитеља иако је рођен на простору данашње Подгорице, не само одузевши му назив једног булевара, већ и проказавши га као ,,српског окупатора“ Црне Горе. Ако за споменик Стефану Немањи нема места у Београду и Бањалуци, питам се где му то има места? У Скопљу? Сарајеву? Скадру?
Места му, судећи по грађанистима, има у Маринковој бари (ваљда зато што их крајње стереотипно асоцира на Роме који тамо већински живе, а који су, гле чуда, махом изјавили да би у том случају споменик боље чували и од самих Срба!) или можда у Борчи која је тамо негде преко Дунава (није искључено да се у њиховој свести Србија и завршава на Сави и Дунаву) где живи нижи раднички слој, који је сам по себи ходајући ,,кич“ и ,,шунд“.
Поставља се питање чему се тзв. грађанска опозиција нада на предстојећим изборима када ће наспрам себе имати власт која је, уз све своје недостатке, у Републици Српској изградила толико болница, школа и путева, која је у истој тој Борчи отворила амбуланту и која на унутрашњост Србије ипак не гледа као ,,паркинг“ за тамо неке шунд и кич ствари које нису достојне да буду у центру Београда, већ је српског сељака коначно удостојила тога да му једно министарство буде посвећено (подсећања ради, Србија 2020. године први пут у својој историји добија Министарство за бригу о селу на чије чело долази Милан Кркобабић) и да се у српским селима отварају нове задруге, деле бесплатне куће младима и обнавља сеоска инфраструктура. Оваква тзв. грађанска опозиција, коју поред поменутих изјава краси и то што је чине и они који би Србију најрадије увели у НАТО или они који сматрају да је српски народ, најстрадалнији европски народ 20. века, заправо био починилац геноцида (дакле џелат, а не жртва) за актуелну власт у Београду и Србији није ни претња ни казна, већ – награда.
(напомена: ставови аутора не одражавају ставове институције у којој је запослен)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
О да… на чудо професорово, да не сиђоше они одонуд иза совјетских тенкова, споменику Стефану Немањи би и те како било место и у Скадру, Скопљу, Сарајеву…
Шта мислите, да ли би се нове хорде сиђоша, без много достојанства и превише племенског патриотизма, књижиле у Београђане да би гласале за Коштуницу?
Може бити да ови садашњи неће да предају Косово и Метохију и утерају Србију у НАТО?
Дајте, не правите се луди.
Неће Србију сачувати од оних чији су очеви правили камионску гаражу од храма Светог Саве 1944., они чији су очеви правили камионску гаражу од храма Светог Саве 1944.
Шапић и Ђилас, иста је то сорта. О Чипуљичанину и да не причамо.
А што је толико лоше бити у НАТО, па ево пример Црне Горе, да ли им се ишта лоше дешава? Не сме их нико напасти, па то је већ сасвим довољно. Друго не морају више бринути ни за Србију ни за Косово. Када Црногорцима не смета она грађевина на врху Ловћена што би Србима сметао споменик Немањићу, па и у Маринкову бари и Борчу живе људи а од њих и држава. У Маринковој бари , Борчи, Овчи нико није отео ни зељиште ни куће већ су их власници платили и градили, а на Дорћолу, Дедињу су скоро све власнике побили после рата или отерали и одузели имовину и ту се на силу уселили победници чијој деци сада смета споменик творцу Србије.
Gradjanisti i nemaju nameru da na izborima dobiju neko poslanicko mesto,vazna je lova koju sada dobijaju od brisela i sorosa.Vazno je da glupiranjem prave nered.Gradjanisti su cirkuzanti i samo zasmejavaju ovaj narod.Niko ih ne shvata ozbiljno.
Djilas stetocina Srbije..pitam se ko budalu slusa i gleda ?
Djila olos.
Докторе, може ли бити неким чудом да онај који изјави све оно у вези споменика, Маринкове баре, Борче, да је ипак плаћен од истог од којег је плаћен и професор Самарџић, па изјављује то што изјављује и на тај начин ту опозицију у којој опет има таквих истих плаћеника још више уништава и урушава јој углед. Нешто не видјех ваше размишљање на Самарџићево академско спрдање са ћирилицом, српском историјом, подршком коју је давао поглавнику Милу. Видиш Самарџић није опозиција Вучићу а и даље је на мјесту одакле трује и уништава нашу омладину.