Шта спремају „Венецијанци“: Венецијанска комисија припрема мишљење о Закону о избору посланика и одборника

Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија) је савјетодавно тијело Савјета Европе које се бави уставним питањима, изборним питањима и уопште дјеловањем демократских установа.

„Венецијанска комисија, на захтјев црногорског парламента од 28. априла ове године, а заједно са ОЕБС/ОДИХР припрема мишљење о Приједлогу новог закона о избору одборника и посланика“, објавила је ВК прошле недеље.

Предлог овог изборног закона други пут је у скупштинској процедури, јер је крајем децембра прошле године повучен због непостојања двотрећинске већине за његово усвајање.

Потписало га је десет посланика из партија које су чланице владајуће коалиције, међу којима нема Генција Ниманбегуа из Форце.

Ниманбегу није био потписник предлога изборног закона ни када је предлаган прошли пут, јер тада није добио подршку посланика за свој амандман којим је тражио четири гарантована мандата за Албанце, пише Побједа.

Текст закона радио је Радни одбор 1 Одбора за свеобухватну реформу изборног и дугог законодавства. Да би изборни закон био усвојен, власт мора да обезбиједи подршку двије трећине, односно 54 посланика.

Посланици владајуће коалиције поново су прошле недеље Скупштини процесуирали приједлог закона о избору одборника и посланика, којим се, између осталог, предвиђа пуна професионализација Државне изборне комисије и мијења њен назив у централна изборна комисија, затим професионализација општинских изборних комисија, те се омогућава индивидуална кандидатура на изборима.

Из Демократске Црне Горе противе се оваквој одлуци, тврдећи да ДПС без икакве најаве, тајно ставља у процедуру једнострано израђен приједлог закона који омогућава наставак изборне крађе, у одређеним сегментима и већем нивоу него претходних година.

Предложени закон приписује строге критеријуме за избор чланова изборних комисија, који ће бити професионалци. Тиме се, како је навео предлагач, задовољавају претпоставке независности и професионалности особа одговорних за спровођење избора и елиминацију евентуалне партијске припадности.

Централна изборна комисија, према приједлогу, има седам чланова, а мандат јој је пет година, умјесто четири као што је сада случај. Она бира општинске изборне комисије на пет година. По садашњем рјешењу, скупштине општина бирају општинске изборне комисије на четири године.

Предложено је да органи за спровођење избора раде ако сједници присуствује већина од укупног броја чланова и одличују већином гласова укупног броја присутних. Тиме се поступа по препоруци 10 из Извјештаја ОЕБС/ОДИХР из 2018. године. Прописано је и да су чланови изборних комисија дужни да гласају, што је била једна од неформалних препорука ОДИХР-а. Предвиђена је и обавеза потписивања изјаве о прихватању Етичког кодекса органа за спровођење избора, чиме се испуњава препорука 5 из Извјештаја ОЕБС/ОДИХР-а из 2016. године.

Предлогом се уводи обавеза да на изборној листи буде 40 одсто жена, као одговор на дугогодишње препоруке ОЕБС/ОДИХР, у циљу родне равноправности. На изборној листи међу свака три кандидата према редосљеду на листи мора бити најмање једна жена. Према предложеном закону, бирачки одбор чине предсједник и четири члана, а могу бити именовани, као и њихови замјеници, само ако су похађали обуку за спровођење избора, прошли тестирање и добили сертификат о успјешном похађању обуке од централне изборне комисије.

Предлогом изборног закона омогућено је бирачима да подрже једну или више изборних листа. Предложено је смањење броја потписа за листе са 0,8 на 0,3 одсто бирачког тијела. За политичке партије или групе бирача које представљају мањински народ или мањинску националну заједницу, изборна листа посланика може бити утврђена ако је својим потписом подржи најмање 400 бирача, односно за избор одборника ако је својим потписом подржи најмање 100 бирача.

Изборна листа посланика која представља мањински народ или мањинску националну заједницу са учешћем у укупном становништву Црне Горе до 2 одсто према резултатима посљедњег пописа може бити утврђена ако је потписом подржи најмање 100 бирача.

У расподјели мандата прописано је да учествују изборне листе које су добиле најмање 3 одсто од укупног броја важећих гласова у изборној јединици, уз прописане изузетке за изборне листе посланика припадника одређеног мањинског народа или мањинске националне заједнице. Прописано је да се мандати које је изборна листа добила додјељују кандидатима према редосљеду на листи за избор. У овом дијелу задржана су важећа рјешења.

Предлагач је навео да је за спровођење овога закона потребно издвојити из буџета оквирно 500 000 евра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: