Шта су ретки земни елементи и зашто их Трамп тражи од Украјине?

Ретки земни минерали, које председник САД Доналд Трамп тражи од Украјине у замену за америчку помоћ, су стратешки метали од суштинског значаја за индустрију компјутера, батерија и најсавременију енергетску технологију.

Шта су ретки земни метали и да ли су заиста толико ретки?

Са називима као што су диспрозијум, неодимијум и церијум, ретки земни минерали су група од 17 тешких метала којих заправо има у изобиљу у Земљиној кори.

У процени из 2024. Геолошки завод Сједињених Држава проценио је да постоји 110 милиона тона депозита широм света, укључујући 44 милиона у Кини – далеко највећем светском произвођачу, наводи „Гардијан“.

Процењује се да још 22 милиона тона има у Бразилу, 21 милион у Вијетнаму, док Русија има 10 милиона, а Индија седам милиона тона.

Међутим, ископавање метала захтева употребу хемикалија која резултира огромним количинама токсичног отпада и изазвала је неколико еколошких катастрофа, због чега многе земље не желе тиме да се баве.

Ретки метали се често налазе у малим концентрацијама руде, што значи да се велике количине камена морају обрадити да би се произвео рафинисани производ, често у облику праха.

Зашто их Трамп жели?

Сваки од 17 ретких земних метала се користи у индустрији и може се наћи у широком спектру свакодневних и високотехнолошких уређаја, од сијалица до вођених пројектила.

Еуропијум је кључан за телевизијске екране, церијум се користи за полирање стакла и рефинисање уља, лантан чини рад катализатора у аутомобилу – листа у савременој економији је практично бесконачна.

И сви имају јединствена својства која су скоро незаменљива или се могу заменити само уз превисоке трошкове.

Неодимијум и диспрозијум, на пример, омогућавају производњу скоро трајних, супер јаких магнета који захтевају мало одржавања, што чини одрживим постављање океанских ветротурбина за производњу електричне енергије далеко од обале.

Трамп је у понедељак рекао да жели да постигне договор у којем ће Кијев гарантовати снабдевање САД ретким металима у замену за америчку помоћ, идеју коју је прошле године предложио сам Владимир Зеленски.

Где је већина тренутних залиха?

Кина је деценијама највише користила своје резерве ретких земних минерала тако што је масовно улагала у операције екстракције и прераде и поднела велики број патената за производњу ретких земних метала.

Због тога, док резерви ретких земних метала има у изобиљу на другим местима, многим компанијама је јефтиније да пошаљу своју непрерађену руду у Кину на обраду, што додатно јача светску зависност од Пекинга.

САД и ЕУ највећи део залиха добијају из Кине, али и једни и други покушавају да повећају сопствену производњу и боље рециклирају оно што користе како би покушали да смање зависност од Пекинга.

Како ретки метали се разликују од „критичних минерала“?

Ретки земни метали су међу елементима означеним као критични минерали у САД, али не и свих 17.

Међу мерама које је Пекинг најавио као одговор на америчке царине на кинеску робу које су ступиле на снагу је и контрола извоза одређених критичних минерала, иако ниједан од њих није ретки земни метал.

Кинеско министарство трговине и царинска управа саопштили су да та земља уводи контролу извоза волфрама, телура, бизмута, молибдена и индијума да би „заштитила интересе националне безбедности“.

Волфрам, телур, бизмут и индијум се у САД воде као критични минерали – материјали који су неопходни за напредне технологије, чисту енергију и националну безбедност.

РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: