Стаматовић: Споменик комитима је врхунска пародија прешла у трагикомедију
1 min read
Александар Стаматовић
Споменик црногорским комитима, који су се противили одлукама донесеним на Подгоричкој скупштини, биће откривен у Никшићу, 26. децембра.
На самом споменику ће писати „У славу црногорских комита који су се борили за право, част и слободу Црне Горе, 1916–1929“.
Слободан Бато Мирјачић, предсједник УБНОР-а и антифашиста Никшића, из чије је организације прошле године и потекла званична иницијатива за подизање овог спомен-обиљежја, сматра да ће се на овај начин одужити црногорским комитима и зеленашима.
Ипак, чињеница да Удружење бораца народноослободилачког рата и антифашиста (УБНОР) подиже споменик црногорским комитима и зеленашима за многе у земљи је крајње зачуђујућа, имајући у виду да су се управо комунистичке власти у току и након Другог свјетског рата сурово обрачунавале са зеленашима, ликвидирајући готово све њихове вође.
Утолико је изразитији парадокс да земља која подиже споменик Јосипу Брозу истовремено слави зеленаше и подиже им споменик, што свједочи о тоталној идеолошкој конфузији власти у Црној Гори.
Историчар проф. др Александар Стаматовић сматра да је УБНОР, као иницијатор за подизање споменика комитима „суштински само извођач радова режима“, подсјећајући да су „управо партизани и послератни комунистички режим побили велики дио зеленаша и зеленашких комита“.
„Набројаћу само неке: Радојицу Раичевића као четничког војводу партизани убијају марта 1942. године код Никшића, Бошка Вуковића убијају такође у марту 1942. мучки из засједе, свештеника Павића Кековића убијају у јуну 1942, мајора црногорске војске Јована Беловог Вујовића убијају 1943. године, пошто су га претходно заробили у околини Цетиња. Вођу зеленашког покрета и предсједника црногорске емигрантске владе Јована Пламенца партизани убијају у околини Цетиња 1944. године, пошто су га такође претходно заробили. Једног од идеолога зеленашког покрета и комиту доктора Новицу Радовића убијају послератне комунистичке власти на Цетињу након суђења 1945. године. Као одметнике комунистичка политичка полиција ОЗНА 1947. године убија вођу зеленашког покрета Крста Зрновог Поповића, поручника црногорске војске и једног од зеленашких команданата Душана Вуковића, затим свештеника Милоша Турчиновића итд, итд…“, наводи Стаматовић за Спутњик.
Све поменуто, према његовој оцјени, наводи на закључак да се ради о „врхунској пародији која чак прераста у неку врсту трагикомедије“, јер је очигледно да „УНБОР нема никакве политичке, идеолошке, историјске или друге везе са комитским покретима у Црној Гори“.
Ипак, одговор на питање зашто се комитски покрет данас политички злоупотребљава у Црној Гори, док режим тенденциозно приказује зеленаше као митске личности које су се тобоже бориле за „независну Црну Гору“, по мишљењу овог историчара, налази се у жељи власти да се прослава јубилеја једног вијека од Подгоричке скупштине прикаже кроз историјску антитезу у циљу денационализације српског народа у Црној Гори.
„Да се ради о историјској антитези и фалсификату довољно говори чињеница да се нити комити за вријеме аустроугарске окупације, али ни зеленашки комити, нијесу борили за независну црногорску државу нити су били национални Црногорци, него Срби“, јасан је Стаматовић.
Он закључује да је јасно да је црногорски режим истовременим подизањем споменика и Јосипу Брозу и комитским зеленашима потпуно изгубио компас у фалсификовању историјских факата, те да се данас све ради у циљу се историја кривотвори ради измјене колективне идентитетске свијести у Црној Гори.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Овом Мирјачићу је отац био на Голом отоку а он подржавао Јова Капичића и био да му се поклони кад је Јово крепао. То говори о овом „човјеку“.
Неки комити су били обични пљачкаши који су харала по Црној Гори, посебно плијенећи мал, одузимајући мрс и друге намирнице. Тако су у Морачи једном сељаку у Лоли планини плијенили велико стадо од сто оваца, другом неку јунад, трећег су натјерали да им изнесе овна на врх Лоле и да им га испече па га онда ишипкали. Понекад би замотали главу завијушом да их не препознају, говорећи да су србијански комити. Итд., итд.
U Nikšiću su u kratkom vremenu podignuta dva spomenika iz dnevno političkih razloga( pošto je ekonomski potpuno uništen). Ispred. „Nalogodavaca“ su se našli perfidni, cinični Prč, Šok Radojičić, koji je obesmislio univerzalni osmjeh Ljuba Čupića i primorao Nikšićane i druge posjetioce da se prvo susretnu sa čovjekom poderanog šinjela i u lancima. Pokušaj da se vaskrsavanjem prošlosti priberu kakve takve simpatije prema sadašnjem režimu. Ali više ima izgleda da će to biti slika i prilika današnjih Nikšićana. Da mu je bilo do Ljuba davno bi ga podigli i smjestili pod Trebjesom, a ne na trgu, kao što je i spomenik kralja Nikole trebao biti ispred dvorca, a ne na trgu. Drugi eksponent je gospodin Mirjačić, tipični predstavnik parizitizma i berač tuđih zasluga sa davno prevaziđenom kvaziideološkom, dosadnom frazeologijom. Ovog puta dodatno izvrnutom od nelogičnosti. Da mu nalože da podigne spomenim Hitleru, takav se ne bi mngo dvoumio.
Mirjacic je oduvijek bio pokorna sluga svih rezima.
Interesantna biografija.
Inace, njima je do komita i svih onih koji su svojim zivotom platili svoje ideale i koji su se zrtvovali za bolju Crnu Goru, kao do lanjskog snijega.
Radi se o uzivaocima tudjeg rada, djela i zrtve. Odlike kukavica.
Licno gajim veliko postovanje prema svim zrtvama i njihovim djelima. Al to nosim u sebi oduvijek, a ne za dnevno politicke potrebe il da bih nesto ucario kao ovi idioti.