Стање депозита и кредита у банкама

Пише: В.Д.

Писали смо већ о невеселим прогнозама економије у Црној Гори. Данас ћемо се осврнути на основу званичних података какав је утицај корона вируса на банкарски сектор. Банкарски сектор се стабилизовао у годинама послије „прегријавања“ економије 2006-2009 када је био на стакленим ногама. Држава је тада дјелимично приватизовала и докапитализовала Електропривреду како би спасила банке. Срећом ковид кризу банке су дочекале здравије јер у овој ситуацији ни продаја Електроприведе са другом имовином која се није продала не би могла да спаси банкарски систем.

Него вратимо се суровим бројкама. Закључно са јулом банке су издале 3,188 милијарди кредита што је рекорд. Од ових кредите држава дугује локалним банкама 298 милиона што је исто историјски рекорд, нефинансијски сектор дугује исто рекордних 1,148 милиона док је становништво на 1,389 милиона и само су 2 милиона кредити мањи него прошлога мјесеца.

Депозити су на 3,3 милијарди и за 1 милион су већи него прошлога мјесеца. Депозити су готово у сталном паду од августа прошле године када су износили 3,534 милијарди (дакле пали су за 234 милиона за 11 мјесеци).

Ипак оно што посебно забрињава је стање депозита становништа и резиденцијалних фирми који су приказани на дијаграму. Депозити становништа су практично у константном опадању скоро двије године од краја 2018 када су износили скоро 1,33 милијарде док су данас- за 92 милиона нижи. Важно је уочити да је опадање почело прије ковида. Прошла туристичка сезона је донијела повећање депозита за око 104 милиона до децембра 2019. Од почетка године депозити су нижи за 81 милион. Депозити домаћих привредних друштава (када искључимо банке) опадају већ двије године од августа 2018 (опет много раније је почео пад него криза изазвана коронавирусом). Максимални депозити су износили 920 милиона. Данас су они мањи за 134 милиона и износе 786 милиона. Пад је посебно изражен од септембра прошле године односно пар је 117 милиона за 10 мјесеци. У априлу ове године депозити су били само 769 милиона а вјероватно су нешто повећани финансијским интервенцијама владе (тзв. аконтативним плаћањима).

Погледајмо сада што се дешавало са депозитима становништа у јулу мјесецу претходних и текуће године. Видимо да се ранијих година стање на рачунима становништа у јулу знатно поправљало и да освјежење износи од 10-85 милиона. Први пут од када посједујемо податке дошло је до смањивања депозита становништа у јулу мјесецу ове године за 7 милиона!

Да закључимо први дио анализе стања банкарског сектора на основу стања кредита и депозита. Дошло је до пада депозита становништа и привреде. Пад је почео још 2018 године а уобичајено љетње „освјежење“ ће ове године изостати због коронавируса. Пад депозита становништа је за двије године 7% од тога се око 3% може асоцирати короном, 2% уобичајеном сезонским флуктуацијама а 2% је пад из разлога што је криза у некој благој форми почела још јесен-зима 2018. Код привреде стање је драматичније. Пад депозита је скоро 15% а од тога је око пола везано за корону, 2% за сезонске флуктуације и 5-6% за кризу која је почела прије коронавируса.

Ово још не даје потпуно јасан одговор да ли ће банкарски сектор преживјети кризу која ће трајати још барем 10-11 мјесеци (до следеће сезоне). Још црње ако је вјеровати саопштењу Свјетске здравствене организације да пандемија неће проћи још скоро двије године онда би удар на финансије био продужен 20-22 мјесеца.

Депозити становништва (горњи дијаграм) и нефинансијског резиденцијалног привредног сектора

Кретање депозита становништа у јулу мјесецу у периоду 2007-2020

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: