Станове солидарности пазарили и странци, противно закону

Идеја да многи запослени у општинској администрацији, јавним предузећима, државним установама и институцијама могу ријешити проблеме подстанарског живота и купити стан по повољним условима, прокламован кроз пројекте Црногорског фонда за солидарно стамбену изградњу и локалних управа, у Бару је изгледа обесмишљена и компромитована.

У комплекс зграда солидарности у Македонском насељу, грађен док се на челу Фонда налазио сада смијењени Данило Поповић, а Баром управљао Жарко Павићевић, против кога се води тужилачка истрага у неколико афера, нијесу уселили сви којима је то било најпотребније.

Спекулације да су станове куповали и страни држављани, „Вијести“ су потврдиле увидом у комплетне листове непокретности власника у зградама солидарности.

Двадесет руских држављана легално је купило станове од Фонда у зградама изграђеним на општинској земљи, од Општине ослобођених комуналија. Власница стана солидарности је и држављанка Бјелорусије, као и држављани Швајцарске, Канаде, Луксембурга, те око 40 становника готово свих црногорских градова, од Пљеваља, преко Подгорице, Никшића, Рожаја, Бијелог Поља, Мојковца, Будве, Петровца, Укиња до Котора.

Према незваничним изворима „Вијестима“, квадрат стана за странце у овим зградама продаван је готово по дупло већим цијенама, од 1.200 до 1.500 евра, од оних које су прокламоване кроз идеју солидарности.

А како је могуће да су страни држављани власници станова у синдикалним зградама, када је 23. новембра 2011. приликом потписивања уговора о градњи ове три зграде са 270 станова у Општини Бар речено да ће они бити распоређени државним органима и институцијама, ор-ганима локалне управе и јавним предузећима, те предузећима која су годинама уплаћивала у Фонд солидарности?

“Општина ће из свог контингента обезбиједити станове за пензионере, социјалне случајеве, размишљамо и о умјетницима и истакнутим спортистима”, рекао је том приликом тадашњи градоначелник Павићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: