Штап све дужи, шаргарепа даља, а уцене све веће: Шта све смета Бриселу код Србије

Европски посланици у извештају о Србији за 2022. годину замерили су неувођење санкција Русији, одржавање добрих односа са Москвом, Пекингом и Анкаром, као и однос према преговорима са Приштином.

На текст који је известилац Владимир Билчик предао Европском парламенту почетком године пристигло је више стотина амандмана. На сајту ЕП објављена су два документа, у првом је 330 амандмана, у другом још 158.

Иако је Србија гласала за резолуције у Уједињеним нацијама у којима се осуђује руска војна операција у Украјини, ЕУ то није довољно.

Замера се што Србија није подржала ниједну рестриктивну меру ЕУ против Русије, односно није увела санкције, чиме је, наводи се, довела своје стратешко опредељење у питање.

„Према Преговарачком оквиру ЕУ-Србија, од Србије се очекује да ће прогресивно усклађивати своју политику према трећим земљама са политикама и усвојеним ставовима од стране ЕУ, укључујући рестриктивне мере“, наводи се у извештају.

У амандману који потписује више посланика пише да ЕУ „јако жали што Србија још увек није усклађена са санкцијама ЕУ“.

„Позивају се релевантни органи да брзо покажу недвосмислену приврженост вредностима ЕУ, стандардима и правилима и да се хитно усклади са одлукама и ставовима ЕУ у спољној и безбедносној политици, укључујући брзо и потпуно усклађивање са рестриктивним мерама против Русије, укључујући санкције појединцима, групама и ентитетима“, пише у амандману.

У другом амандману се жали што Србија није објавила да је увела санкције Белорусији због подржавања руске војне операције у Украјини.

„Поздравља се усклађивање Србије са рестриктивним мерама ЕУ против Белорусије због улоге у руској инвазији на Украјину, као и мере против бившег украјинског руководства, али се изражава жаљење што је Влада Србије одлучила да не објави јавно ту одлуку да се ускладила са мерама“, наводи се у амандману.

Уз захтев за сарадњу српских власти са Бриселом, додаје се да је ЕУ Србији главни политички и економски партнер.

Од Србије се тражи поштовање споразума, Приштини се не замера ништа

„Косово* и Србија су сада позвани да се конструктивно ангажују и унапреде преговоре свеобухватни, правно обавезујући споразум о нормализацији без даљег одлагања. Постизање такав споразум је хитан и кључан како би Косово и Србија могли да напредују у свом одговарајућим европским путевима“, наводи се у извештају.

Србији се пребацује како је потребно да примени прошле споразуме, док се не спомиње да Приштина није основала Заједницу српских општина на шта се обавезала 2013. године.

„Да би напредовала, Србија такође треба да уложи даље значајне напоре да се избегну акције које нарушавају стабилност и реторика која не води дијалогу. Србија треба да допринесе повољном окружењу за закључење правно обавезујућег споразум о нормализацији са Косовом*, укључујући и његове међународне односе.Од Србијае се очекује се конструктивније ангажовање у преговорима о правно обавезујућем споразум о нормализацији“, пише у извештају.

Замерке због добрих односа са Русијом, Кином и Турском

У извештају, Србији се замера што је наставила да развија интензивне односе и стратешко партнерство са Русијом.

„Србија није експлицитно осудила руску агресију на Украјину, иако је подржала територијални интегритет Украјине и обећала хуманитарну помоћ и смештај избеглица из Украјине“, пише у извештају.

Београду се замера што је одбио да уведе санкције Русији, а наводи се да се део српских медија бавио „снажном проруском кампањом дезинформација“.

Замера се и што је Ер Србија на почетку рата удвостручила број летова за Русију.

Наводе се сви састанци председника Србије са руским званичницима, као и то да је Србији одобрена набавка руског гаса по повлашћеној цени.

Европска унија са негодовањем гледа и на блиске односе Србије са Кином, па се наводи да је Вучић у фебруару 2022. био у Кини, а да је у априлу кинески противваздушни ракетни систем допремљен у Београд.

Напомиње се и да је турски министар спољних послова посетио Србију у јуну 2022, као и турски председник Реџеп Тајип Ердоган у септембру.

У амандману под бројем 434 посланик Фабио Масимо Касталдо наводи да је потребно у извештај додати да је ЕП „дубоко забринут због улагања у стратешке секторе у Србији од стране Русије и Кине и њиховог утицаја на политичке и економске процесе у региону“.

Србија је приступила готово свим кључним споразумима о неширењу, разоружању и контроли наоружања коју промовише ЕУ. Србија има транспарентан систем извештавања о својим стратешким контролама извоза. Србија је веома активна држава потписница Конвенција о хемијском оружју, наводи се у извештају.

Међутим, то није довољно Европској унији. У извештају се напомиње како је Србија под хибридним утицајем Русије.

„Русија је настојала да инструментализује свој однос са Србијом и применити хибридну тактику укључујући и форму кампањама дезинформација које имају за циљ дискредитацију Европске уније. Анкете јавног мњења у Србији сугеришу да је рањива на овакве кампање, које би убудуће требало да буду активне супротстављене власти“, напомиње се у извештају.

У извештају се Русија спомиње чак 57 пута, а Косово 48.

Вулин трн у оку Бриселу

Како је објављено на сајту Европског парламента, међу амандманима европарламентарци су тражили да се допуни део који се односи на бившег министра полиције и актуелног директора Безбедносно-информативне агенције, Александра Вулина.

Билчик је у свом документу навео да ЕП брине именовање Вулина на место директора БИА због његових проруских и антиевроспких ставова, док су посланици у амандманима навели конкретне примере – попут прислушкивања руске опозиције у Београду.

У документу се изражава и забринутост због именовања директора БИА који је, како се наводи, познат по својој анти-ЕУ и проруској реторици.

У амандману који су доставили Клемен Грошељ, Петрас Ауштревичијус, Илхан Кјучјук, Натали Луазо, Малик Азмани,Рамона Стругариу, Хавијер Нарт, на текст Владимира Билчка додато је да је Вулин у прошлости делио с руским властима информације о састанку руске опозиције у егзилу, те да његово именовање на место директора БИА представља претњу демократској пракси и људским правима, те да додатно удаљава Србију од европске безбедносне политике.

Сличан амандаман упутила је европосланица Виола фон Крамон.

„Изражава се забринутост због именовања директора Безбедносно-обавештајне службе, који је познат по својим анти-ЕУ и прокремљанска реторика, и подсећа да је нова Вулин има блиску сарадњу са руским безбедносним званичницима, укључујући и достављање обавештајних података о активности руских опозиционара“, наводи се у амандману Фон Крамон.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: