Старац Јосиф Ватопедски: Присуство неизрециве мистерије

Сваки озбиљни посматрач стварања света, без обзира са које му се стране приклонио, материјалне или духовне, осетиће присуство неизрециве мистерије у свим појавама. Али само здрав дух ће бити у стању да се правилно оријентише и пружи одговарајућу интерпретацију загонетне мистерије космоса. Искуство које здрав људски дух стиче контактом са уочљивим и замишљеним стварима води директно у чежњу за бесконачним, вечним, апсолутним и изводи да је основа и сврха свега „вечни живот“.

У својој склоности ка апсолутном, људски дух усредсређује све своје напоре на припитомљавање коначног, смртног, пропадљивог и, уопште, на ограничавање саме смрти. Ако проучимо историју људског живота из дубине времена, видећемо да је циљ човечанства, кроз своје религије, филозофије, цивилизације одувек био да победи смртност и смрт, која је једина страна, нескладна и ванземаљска карактеристика која спречава да живот заиста буде потпун.

Али одакле та носталгија и склоност бесконачном извире у људском духу? Шта је оно што гура људску мисао ка овом размишљању о апсолутном? Да је ово само празноверје једноставних и необразованих људи, то не би сметало интелектуалцима и властима, али знамо да је и то од великог интереса за њих. Нити нам је концепт вечности и апсолутног могла наметнути спољна материја или чак наше тело, јер су и оне, и материја и тело, пролазне.

Једино објашњење је да наша жеља и склоност ка апсолутном, према вечности и животу лежи у постојању људског духа, у нашој природи и да је то основни елемент нашег бића. Због тога жеља за апсолутним и бесмртношћу није могла да нам не буде једина трајна метафизичка жеђ. Али зар нас природна правила бића не уче томе да воле и да су способна да пренесу било шта што поседују? Тако бесмртност и вечни живот може пренети само Онај који је сам Живот. Све је ово само потврда речи Светог писма које нам откривају „разлоге“ за стварање бића и, посебно, нашу сопствену природу, јер будући да смо створени по „лику и прилици“ заувек живог, непроменљивог, вечног и бесмртног Бога, у себи имамо све карактеристике боголиког стања.

Превела: Љиљана Поповић

Извор: pemptousia

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: