Старац Пајсије Светогорац о жигу звјери

Пише: Драган Р. Млађеновић

Преподобни Пајсије Светогорац (село Фараса у Кападокији, 1924 – ман. Св. Јована Богослова код Солуна, 12. јули 1994) је један од најзначајнијих и најуваженијих светогорских стараца 20. века и православни духовник који је протеклих деценија постао једна од најсветијих личности у православном свету. Велики број православних у Грчкој, Русији и Србији сматрао је оца Пајсија светим и пре него што је био званично канонизован. Старац се прочуо по строгом подвижничком животу и благодатном дару духовне прозорљивости.
Канонизован је од стране Цариградске патријаршије 13. јануара 2015. године. Датум његовог спомена је 29. јун у православном календару.
Забележене су многе духовне поуке и виђења која су записали и снимили бројни посетиоци његове светогорске келије Панагуда.
Један православни поклоник Свете Горе Атонске је 1992. године посетио светогорску келију Панагуда и разговарао с мудрим старцем Пајсијем о антихристу, броју 666, пасошима и жиговима. Овај разговор је забележен на магнетофонској траци. Ево извода из излагања Преподобног Старца:
„Имајући досије сваког човека, читаву економију у својим рукама, уз помоћ жигова узеће нас под контролу. Већ сада они могу помоћу сателита да сниме и рибицу од тридесетак сантиметара, ма у каквој реци се она налазила. Тим пре могу да прате сваког човека, знајући све његове податке, знајући његов економски положај. Зар ниси схватио шта се догађа? На такву диктатуру могао је само ђаво да их наговори. На крају крајева, или добиј ћушку, или иди до краја. Три и по године ће бити тешке, а три и по године ће бити лаке. И биће тако: што је с воза пало, то је и пропало…
Питање: Хоће ли те три и по године доћи после 1992. године, оче?
Старац Пајсије: Није нам дато да знамо рокове… Али, три и по године биће тешке. У Америци сада већ ударају жигове на псе и увек могу да их прате, јер су ти жигови истовремено и базе података. Увек може да се одреди место где се дотични пас налази, тако да га увек могу и убити.

Светогорска келија Панагуда у којој је испоснички живео Преподобни Старац Пајсије
Исто ће бити с људима. А шта си ти мислио? Кад ти ударе жиг на руку или на чело, знаће о свакоме све: и где се налазиш, и остале твоје податке, и све приходе и расходе… ТАКВОЈ ДИКТАТУРИ МОГАО ИХ ЈЕ НАУЧИТИ ЈЕДИНО ЂАВО… Систем кредитне картице је ђаволски: не можеш, као што је говорио Јеванђелист Јован, ни да продајеш, ни да купујеш. Мењају и новац. Радиш? Ево ти прекидач, ево ти рачун. Затим ће престати и са тим картицама. Рећи ће да кредитну картицу можеш да изгубиш, да ти је могу украсти… Много је лакше утиснути податак у главу, или на руку! …Они користе те механизме да угуше читав свет. Желе да утисну жиг антихриста, да би све људе свели на бројке. Као што су за време рата уписивали све муле и коње, жигошући их растопљеним гвожђем.
Овде је реч о одрицању. Примајући печат, човек се одриче Бога. Исто је и са пасошима. Да се не захтева мој потпис, да је у питању некакав папир, да кажу – ево твог пасоша, да је то све, онда би то била друга ствар. Али, када пасош има символ ђавола, а ја потписујем да је мој лични – то већ није ситница. Ја, дакле, одобравам одрицање. Оне, кажу Јеванђелист Јован и Свети оци, оне који не приме жиг, не могу да траже, не могу да пронађу.
Питање: Зар некакав број може да има такво значење за спасење човеково?
Старац Пајсије: Ех, дете моје! Ако је то символ ђаволов, као што говори Јеванђелист Јован, чему онда расправа? Ми томе раније можда и нисмо придавали конкретно значење, али сада, када видимо шта се догађа… Шта се припрема… Пре две-три године разговарао сам са једним професором универзитета из Америке… Понешто сам му говорио, понешто писао. И ево, он ми сада отписује: `Вратио сам се са неког конгреса у Европи, и тек што сам стигао у Торонто, сетио сам се шта сте ми говорили пре две-три године. Сада код нас агитују против кредитних картица, захтевајући да жигове утисну на чело и руку…`
Зар не схватате шта се догађа? Ех, дете моје! То је ђаволски печат! Примајући га, ти се одричеш Печата светог Крштења и стављаш други печат; одричеш се Христа, и примаш печат ђаволов“.
(Јуриј Воробјовски, „Западни пут у апокалипсу“, Светигора-Цетиње, 2000, стр. 385–387)

НАУКА И КУЛТУРА, среда, 10.07.2024.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: