Старчевић: Својински режим је много јача категорија од свих осталих

,,Преведено на Бокешки ово значи да онај ко је сада власник је власник док не умре а када умре његову имовину ће држава путем експропријације „превести у државну својину“, што значи да га његова дјеца неће моћи наслиједити, јер“ не може се стицати право својине ни друга стварна права по било ком основу“, наводи се у саопштењу Ивана Старчевића, члана Матице Боке.

Саопштење достављено порталу ИН4С преносимо интегрално.

Ево започела се прича о новом Предлогу Закона о морском добру, кажем новом јер Предлог закона би требао да буде логичан след догађаја после Нацрта закона и спроведене Јавне расправе.

Ово што је учињено са новим Предлогом закона о МД највише „мирише“ на велику превару и работу испод жита, којом се у нови Предлог ЗМД у Предмету, тј. Чл.1., поред оног што је прошло јавну расправу, а то је управљање, коришћење, унапређење и заштите морског добра, убацује и својински режим као категорија, којом се фундаментално мјења ингеренција, обухват и смисао закона, па би једини прави и коректан потез био да се овај предлог закона врати у радну верзију и поново да на јавну расправу

Јер својински режим је много јача категорија од свих осталих , побројаних у Чл.1., поготово што се тиче једног од основних, Уставом ЦГ загарантованих права а то је право на својину Чл. 58.

Оно што су предлогописци и њихови налогодавци замислили и провукли кроз нови Предлог, надајући се да то нико неће примјетити је једна страшна дискриминација која се покушала провући кроз Чл.25. којим се дефинише Непреносивост стварних права, и у ком се каже да

„На морској обали, обали ријеке Бојане, плажама, купалиштима, пристаништима, привезиштима, понтама, постама, сидриштима и везовима не може се стицати право својине ни друга стварна права по било ком основу. Овим законом не дира се у стварна права у приватној својини на непокретностима у зони морског добра, стечена у складу са прописима, до дана ступања на снагу овог закона. Одредба става 2 овог члана не односи се на дјелове морског добра из става 1 овог члана. У случају из става 3 овог члана примјењује се закон којим се уређује експропријација.“

И да би неке ствари биле јасније у образложењу Предлога се каже „Одредба члана 25 став 1 Предлога закона се не односи само на објекте већ и на земљиште.“

Преведено на Бокешки ово значи да онај ко је сада власник је власник док не умре а када умре његову имовину ће држава путем експропријације „превести у државну својину„, што значи да га његова дјеца неће моћи наслиједити, јер“ не може се стицати право својине ни друга стварна права по било ком основу“.

Истовремено, ако је имовина у Зони МД , у међувремену, прије ступања на снагу новог закона , купљена од стране неке фирме-компаније, у ту имовину се сходно новом Предлогу ЗМД неће дирати докле год је та фирма „жива“, тј. регистрована у Привредном суду ЦГ, при чему, промјена власника фирме, директора исл. је тотално небитна за њен статус у МД-у, чиме се омогућава један вид наслеђивања и осталих радњи везаних за купопродаје исл. правни промет.

Свакоме је одмах јасно да је на сцени страшна дискриминација физичких лица и њихове имовине, и фаворизација правних лица и њихове имовине.

Ако се има у виду да много функционера, особа блиских актуелној власти и „разне ЦГ елите“ посједује имовину у зони МД-а, која се не води на њихово име већ на разне Офф-схоре и сл. компаније, ко зна гдје регистроване, одмах се види да су они оваквим правним актом кренули у заштиту имовине коју су у међувремену стекли, за себе и своје наследнике, дискриминишући све остале.

Оно што је битно напоменути је да, вјероватно, актуелни министар и његови преци нису битисали на подручју које је држала Аустроугарска, посебно не на територији Боке Которске, па се нису ни могли сусрести са веома прецизним и врло ажурним катастарским подацима које је иста деценијама сакупљала и ажурирала, тим Катастром је прецизно одређена зона коју захватају таласи, на отвореном мору, и она никад није била приватна што се може и потврдити старим међама, као границама Честица земље према мору, а које су и дан данас видљиве.

Оно што је најбитније у свему, је да су Честице Земље у Бококоторском Заливу, огромним бројем, ишле директно у море, без икакве Зоне МД, и да су у Предлогу закона поменуте понте, мула… стотинама година били у приватној својини и неометаном посједу, законито уписани у свим Земљишним књигама, без обзира на све окупаторе који су кроз Боку пролазили, јер иако окупатори, сви су добро знали да је приватна својина светиња и фундамент читавог западног свијета и цивилизације, сви осим ових данашњих.

Госп. Министре треба да знате да вам декрет нећемо никад признати као правно ваљан начин стицања имовине, тако да, иако је држава најјача, и ми обични смртници имамо упориште у Уставу ЦГ који у Чл.9. каже

,,Потврђени и објављени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права саставни су дио унутрашњег правног поретка, имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују када односе уређују друкчије од унутрашњег законодавства.“

Ово је само врх леденог бријега, који пријети власницима имовине у зони МД, то је оно што је засад видљиво и очито.

Што се вуче испод мора-жита вријеме ће показати, али, поучени досадашњим искуством , немамо што добро очекивати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: