Старе цивилизације и Нове свјетске силе (2)

Ранко Рајковић

Сигруност свјетског мира лежала је у балансу снага (равнотежи страха) између нуклеарних сила. Од 1990. године на овамо тај баланс је нарушен. До 1990. године свијет се ослањао на двије ноге.

Од тада само на једној нози. И та нога је увијек била у ваздуху тражећи беспомоћно дупе (државу) коју ће моћи лако и без последица да шутне. За ових 30 година Америчка нога се размахала широм планете шутирајући и понижавајући државе и друштва без икаквих последица све док се није нашла на границама Русије. Руско-украјински рат је зауставио Америчку ногу. Ту се догодио и раскол Нових свјетских сила са Старим цивилизацијама, у првом реду са онима које посједују нуклеарно оружје. Ту су се до непредидивости закомпликовали временски токови.

Сматрам да је вријеме на страни Старих цивилизација. Старе цивилизације ће сагледавати догађаје, чувати превасходно себе и саме одлучивати како ће се односити према будућим збивањима на регионалном и глобалном нивоу. Вријеме и историјска искуства су била и остала темељ Старих цивилизација. Насупрот њима Америка, Европа и савезници, као нове, технологијом обједињене економске и војне силе, покушавају да управљају свјетским временом и историјом. Временом се не може управљати. Ни историјом. Вријеме тече. Историја се сада догађа. Доказ је Украјинска криза. Мало по мало вријеме је већ почело да раштимава Западни орекстар. Очигледности није могуће замаглити, премазати, другчије их представити док се догађаји интезивирају и сустижу једни друге.

Слободан човјек је онолико слободан колико је спреман да слободно размишља и о миру и о рату. Слободан човјек има право да се сјети како је Америка уништила град Багдад, у преводу Божји поклон, један од највећих културних и научних центара Свијета Старих цивилизација.

Слободан човјек има парво да се сјети како су цивили Багдада страдали од америчких далекометних ракета, како су урођеници Сомалије наоружани традиционалним копљима митраљирани из америчких хеликоптера, како је америчким вођеним пројектилима гађан шатор (традиционално боравиште Арапа) у коме се налазио предсједник Либије Моамер ел Гадафи са својом многобројном породицом. Kако су Амерички стателити из Земљине орбите открили свадбену колону у Авганистану и уништиле је навођеним пројектилима. То су само неки од старијих сликовитих примјера који оличавају суштину сукоба моћних сила Новог свјетског поретка са традицијом Старих цивилизација.

Очигледно је да Америка са својим НАТО савезом истрајава на милитаристичком курсу који треба да јој обезбиједи доминантну позицију у Свијету. Америка не водећи рачуна о интересима других држава којих у Свијету има преко 200 (Црна Гора је 192. по реду чланица УН) прави Нови свјетски поредак одбацујући примједбе и интересе Старих цивилизација.

У перманентном медијском рату Америка, деценијама већ, конструише разноразне изговоре који треба да оправдају њено војно присуство на десетине хиљада километара далеко од њених граница.

Лавина ратова у последњих пола вијека изазвана је растућом и неограниченом моћи једне силе којој се нико није могао супроставити. До њених самоувјерених и самоодлучујућих ратних похода сигурност свјетског мира лежала је у равнотежи великих сила, односно у биполарном свијету. Послије распада Варшавског уговора свијет је из биполарног стања прешао у униполарно стање. У стање Нато пакта. Америка се заједно са својим војним НАТО савезом издвојила и у својој силности почела сама, на основу својих нагомиланих војних, економских и уцењивачких капацитета, да креира Нови свјетски поредак. Америка је промовишући Нови свјетски поредак у потпуности игнорисала претходна искуства и бурне историјске токове Старих цивилизација. Овим чином је свјетски мир нарушен до опасности разарања читаве планете. У великим ратним сукобима гдје је присутно нуклеарно оружје исувише је блиједа матрица демократија-аутократија, угрожена људска права и све остале финесе које овај дискурс покривају.

Извор: Журнал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: