Старо гробље у чапљинском селу Кљенак

Пише: Горан Комар

Током 8. маја ове године г. Раде Ликић и ја смо извршили истраживање средњовјековног гробља у селу Кљенак код Чапљине. У овом селу, живјели су родови Лојпура, Брстина, Жарковића и Ћорића. Село је напуштено. У близини кућа леже два средњовјековна гробља знатне вриједности. Споменици типа сандука и сљемењака израђени су са високом занатском умјешношћу, а одређен број чува ликовне представе које ваља забиљежити. Гробље није истраживано у доба великог замаха истраживања средњовјековних некропола током друге половине 20. вијека чији је главни носилац био Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву, а најагилнији и најзаслужнији носилац Шефик Бешлагић.

Село је смјештено на пространом брдском кречањачком платоу које представља предио изразитог карста својственог херцеговачким рудинама. Ипак, уз само село, налазе се знатније површине зиратне земље која је у не тако давној просшлости обрађивана. Крај кућа Брстина, лежи српско православно гробље овдашњих фамилија које је ограђено међом и о коме мјештани и данас брину. Унутар овог гробља налази се гробље средњег вијека које чува споменике типа плоча и сандука, каткада сљемењака, у броју од 41 споменика.

Сљемењака је укупно четири, а смјештени су у средишњој зони гробља. На једном од њих израђена је сцена лова са коњаником који у рукама држи копље управљено према двијема срнама у бијегу. Сцена је израђена са великом вјештином и осјећајем за пропорције, производећи доживљај драматичности и динамичности. Поред ове композиције, на плочама се виђају и други уобичајенији украсни мотиви какав је мјесечев срп. У гробљу се налазе и млађи споменици овдашњих Срба који су у великом дијелу уништени. Споменици 19. и почетка 20. вијека, опскрбљени су ћириличким натписима. Припадници рода Брстина истакли су се као значајни православни ктитори, трговци и посједници. Михо Брстина чији је масивни надгробни крст поломљен од стране усташа, наступио је као истакнути прокуратор на грађевини велике сеоске цркве у Горњем Храсну. Ова црква, посвећена Св. Јовану Крститељу, срушена је током деведесетих година 20. вијека. Овдје, у Кљенку, срушен је и надгробни споменик једног од њених ктитора.
Нешто западније од гробља, лежи друга велика средњовјековна некропола у чијем се средишњем дијелу виђају крупни сљемењаци са украсима попут стилизованих крстова (идентични онима на Радимљи – гробљу православних ктитора Милорадовића) какви се срећу у најважнијем подручју стћака: Неум-Столац-Љубиње. Такође, виђају се прецизно изведене аркаде. Овдје смо успјели пронаћи седам сљемењака у оквиру гробља које броји најмање 24 споменика.
Данашњем човјеку је тешко схватљиво да је стјеновити и безводни предио у каквом извјесно лежи српско село Кљенак, могао изњедрити фамилије које су се истакле ктиторским прегнућем. Ипак, колико до јуче, ови су херцеговачки крајеви у долини Неретве, живјели пуним животом и крупним сточарским приносом свог села. Села су била организована путем задруга, а у њима је сваки члан имао своје задатке. Други свијетски рат је Србима у долини Неретве донио невиђена разарања и уништавања која су изведена по помно испланираном државном програму. Село Кљенак претрпјело је, такође, масовна убијања.
Ваља истаћи чињеницу да је српски народ, ма гдје у Босни и Херцеговини да је живио, испољио највиши афинитет за укопавања у окриљима старих гробаља представљеним стећцима – грчим гребницама како се изворно у народу називају. И такође, остао вјеран свом ћириличком писму и у вријеме када је црно-жута монархија крајем 19. вијека изводила свој пројекат слабљења његових виталних ефектива. Показују то оваква комплексна укопавалишта какво срећемо у селу Кљенак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: