ИН4С

ИН4С портал

Старобарске литије

Док се широм Црне Горе литије организују два пута седмично, четвртком и недјељом, у Старом Бару оне су свакодневне.

Димитрије и Никола у литији

Пише: о. Јован Пламенац

Док се широм Црне Горе литије организују два пута седмично, четвртком и недјељом, у Старом Бару оне су свакодневне.

Димитрије и Никола, синови свештеника Младена Томовића, сваког дана организују литију испред цркве Светог Николе у Старом Бару. Старији Димитрије носи литијски барјак који је сам направио, а Никола га прати тако што сједи на пластичном аутићу и одгорује се ногама о земљу, док са телефона пушта пјесму „Не дамо светиње“.

Димитрије и Никола су запажени учесници и свих барских литија. У самом њиховом почетку, Димитрије је једном приликом узео икону у рекао мајци:
„Даћу је полицајцу, да му она каже што треба да ради“.

Када му се указала прилика, пришао је једном полицајцу који је обезбјеђивао литију, насмјешио му се и дао икону рекавши: „Хоћеш ли да будеш добар“?

Полицајац му је одговорио на осмјех, узео икону, пољубио је и
рекао: „Бићемо најбољи“.

(Димитријев и Николин сусјед
протојреј Јован Пламенац)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

6 thoughts on “Старобарске литије


  1. Мало само из научног истрживачког рада сада већ покојног Ђођа Јнаковића па прочитајте мало,можда се суочиште са пар непознница које нијесте нашли у Побједи или Вијестима,а ако сте којим лсучајем гледао РТЦГ морате узети неки стручни речник да све рзумијете .У сваком случају покушајте ,нема нигдје онога што мислите јер велика је разлика од овог времена до изласак у Бра на море!

    Истраживали сте многе цркве и манастире на територији Босне и Херцеговине и покушали да аргу­мен­товано укажете на фалсификовања њиховог порекла, старости и конфесионалне припадности. Да ли се данас, осим Вас, неко од срп­ских стручњака и званичних инсти­ту­ција озбиљно и континуирано бави разоткривањем фал­си­фи­ката и спречавањем затирања доказа о присуству Срба на не­ка­даш­њим западним територи­­­­­­­­­­­јама?

    Нажалост, сва таква делатност је сведена на појединце, и то пре свега у Републици Српској, а и они узмичу, да не би остали без радног места. То није никакав систематски рад, већ научна радозналост или стицај околности. Једноставно, чињенице саме излазе на светло дана, не могу се бесконачно сакривати. У Бијељини су у темељима једне џамије нађени надгробни споменици са ћириличним натписима, из којих се види да је ту негде у средњем веку постојао православни манастир и још најмање две цркве. Али властима није пало на памет да финансирају њихово проналажење. Знали смо да рушимо џамије, а не умемо да пронађемо своје цркве, што указује на оне усађене комплексе у време комунизма. У Кијевцима код Градишке је Милан Ђурђевић открио стародревну цркву, можда и манастир, и поменути ћирилични натпис из 1301. године! То откриће из основа мења представу о Босни, богумилима, те земљи донетој на опанцима. Било би природно да се око тог открића окупе најумнији српски научници свих одговарајућих струка са разних страна, да се укључе страни научници, да држава све то финансира, али ништа од тога. Недавно сам био код цркве Покрова Пресвете Богородице у Шиповљанима код Дрвара, која је обновљена на месту цркве из античког доба, као што су и цркве манастира Тврдоша код Требиња или Иловице на Превлаци код Тивта. То нису ситнице, то су важни подаци, који ће једног дана променити садашњу званичну историју Европе, а када ће то бити зависи умногоме и од наших власти.

    Можемо ли да констатујемо да је средњовековна прошлост Срба на територији Балкана ос­та­ла и даље мистерија и због чега?

    За мене више није мистерија, а била је до открића громила и ископавања у манастирима Тврдошу и Иловици. То су кључна открића која су ми отворила очи. Ове истине ће доспети до јавности, али питање је када. Велики труд се улаже да се то што више одложи, али је неминовност. Враћамо се на Ваше прво питање. Газдама не одговара да Срби имају самосвест да су своји на својему, одувек, да имају историјско право старо хиљадама година, да имају отаџбину, земљу отаца, а не домовину где случајно живе као Хрвати или Американци, или као нека британска, немачка или француска нација, образована, како кажу, у XVIII–XIX столећу.

    14
    1
  2. Ко зна кроз дјецу говори и сам Господ можда ,ми као дјеца шесетих година прошлог вијека играли смо се увјек неког рата, у школи смо пуцли из карбина на Предвојничкој обуци тако се то тада звало и пошт нам је избор био велики ,на карју насм се свима десио рат,ваљда ова дјце буду боље среће ?Било као било почели су су добро и благословене нека тако и остане!

    45

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *