Старобирзиминијумљанин

Пише: Веселин Поповић

Најмањи је проблем Вуковићево просипање у два дана са тепањем Подгорици. Покушао је да буде духовит, спонтан… Не иде. Ако већ жели да буде подгоричко дијете, нека истрпи све шале које се смишљају и прихвати – то му је живот сад неко вријеме.

Али пошто је ово поново начело причу познату као „староподгоричарење“, те из ње и море увреда за све који не носе тај епитет, класични локал фашизам, покушавам да хронолошки поставим ствари.

Негдје је неко рекао да си старо(додај име града) кад ти је прабаба рођена у њему. Нека то буде полазна основа.

– Жао ми је, данашњи Староподгоричанину, али твоје унуче неће моћи да се тако зове, јер му је прабаба рођена у Титограду. Да ли је то онда Старотитограђанин?

Нешто се не сјећам да се неко бусао у плећа староподгоричка у Титограду. Или су се звали Старотитограђани тада? Што опет не би било фер према њиховим прабабама које су рођене у Подгорици.

Не, није машина за путовање кроз вријеме. Једноставно смо толико вољели Тита, који упери прст ослободилачки баш на Подгорицу кад је требало неки град сравнити бомбардовањем, па му се одужисмо са 50 година ношења имена Титоград.

– А прије Подгорице, Титограда, Подгорице? Нека Миркова Варош? Старомиркововарошани?

– Рибница? Старорибничани?

– Дукља? Стародукљани?

На самом почетку, тврди историја, овдје бјеше Бирзиминијум. Вјероватно бисмо сви морали да прихватимо чињеницу ако се појави неко са доказом да му је нека прабаба неког претка била Старобирзиминијумљанка, да полаже више права на ово чувено „бусање“?

Е сад… Двије ствари:

Прво – ово неодољиво подсјећа на старолибералење по Црној Гори. Дијете од 17 година, диже два прста и куне се да је било у 6% на изборима на којима му вјероватно ни отац и мајка нису имали право гласа. Али су можда и они старолиберали. Или старорадикали?

Друго – какав је очајнички покушај додворавања граду кроз јавно тепање?! Измишљање надимка? Приснији надимак – пар кољена прабаба мијења?

Ово би релано имало смисла, и било духовито, у ситуацији да је у питању скеч за неку емисију, па градоначелник – млад и урбан, али не на силу – узима макету града, изговара тај надимак, а у позадини се одиграва лудило од акције да то надимковање прогуташ. (Баш се потрудих око овога.)

На крају, да и ова писанија има крај и поенту… На крају би агресивна идентификација са било чим, сиљење блискости и фолирање ипак морали да држите под контролом. Јер: сви имамо неке старогене, староприче, веселе догодовштине, заслужена тапкања по рамену, прве љубави… Па трпимо.

Стоп говору мржње: Потпишимо петицију против LA Times због негирања геноцида у рецензији филма Дара из Јасеновца:

http://chng.it/PwLbNZs58X

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: