С(т)ави Мило и СНП-овце у крило!

Пише: Момчило Д. Пејовић

Е не може проћи ни недеља дана да политичком сценом црногорском и њеним пазарним даном не чујемо нешто што не само да није чудо или чудо чудеса, него и чудеса над чудесима!

Не да их Мило није с(т)авио под шатор или још на мањем простору под лични кишобран-ламбрелу, већ наједно пос(т)ави СНП-овце са осталим странкама на своју лијеву ногу односно под своје остарјело и увелико политички онемоћало страначко крило!

Могу СНП-овци да дижу личне, појединачне и групне буне и побуне партијске, да причају шта год хоће и на сав глас да се „до неба плаветнога и безграничног изнад Црне Горе“ чују и надвикују, а још да имају и велику прилику да се испричају до миле воље износећи тобоже многобројне (не)важне и (в)лажне од суза аргументе који (пре)ломише њихово политичко руководство! Послије мудровања од вагања скоро мјесец дана, хоће ли ускочити у тзв. Дританову европску владу они једва дочекаше „демократски“ изгласану одлуку на Главноме одбору, гдје три четвртине чланства свој глас даде за улазак у „мањинско-већинску и европску владу„!

Дакле, велика већина њиховога „независнога и слободнога, демократскога и безинтереснога“ политичкога тијела на Главном одбору, који бринуше бригу о политичкој прошлости својих дугогодишњих чланова и одолијеваше двије и по деценије политичким налетима „предсједнику свих грађана“ сада се с(т)авише и посиједаше под лијево његово политичко крило! Драговољно му сами дођоше, „као ћуку птица“ рекло би се код нас!

Бранити сопствене политичке и страначке програме и принципе, истрајавати на њима пуне двије и по деценије и кад је безразложно било и најмање требало попустити или препустити се несмјењивом страначком лидеру, седмоструком премијеру, „предсједнику свих грађана“ у другоме мандату, чланство Главнога одбора СНП-оваца, са његовим страначким лидером као главним заговорником уласка у тзв. „Дританову европску владу„, с(т)авише се сада до голога пода и прихватише да сједну у крило њиховом највећем политичком противнику, вјерујући мандатару и „бјанко мјеници“ да неће Д(Р)ПС-овци бити у тој влади!

Додуше, нико се од њих не заклиње да су онако (не)интересно хтјели ући у „новију 43. европску владу“ већ само толико да би чинили већину, иако се „могло без њих“! Ако им се додијели каква фотеља министарска, амбасадорска или потпредсједничка они ће бити презадовољни, ако и остану без доброга дијела, који очекују или су договорили, никоме ништа!? Баш бих радо чуо њихово мишљење, ако се тако нешто или слично томе догоди! То му нешто дође као да их неко купује њиховим парама, а они задовољни само што су дио власти и то са „предсједником свих грађана“ са којим ће имати редовну комуникацију или срдачно руковање уз обавезно тапшање по рамену, лијевом или десном!

Стоје необориви аргументи који доказују, да у нешто више од три деценије владавине „предсједника свих грађана“, скоро су све постојеће странке у Црној Гори биле извјесно вријеме под партијским шињелом Д(Р)ПС-а, и то само заслугом његове личне политичке ангажованости и искуства, умјећа и вјештине процјене политичког тренутка и трговине, којом је он лично руководио и уједно одлучивао! То је непобитно тако, јер и политичка прошлост тих странака потврђује наведену констатацију!

Неспорна је чињеница да која год је странка ушла односно пришла Д(Р)ПС-у она се касније распала или је остала да без неке политичке позиције играјући улогу безначајног статисте на црногорској политичкој позорници! Само се донекле може ставити упит да ли је ријеч о личном или страначком интересу прилком уласка у коалицију са Д(Р)ПС-овцима и ништа више нити мање.

Тај сулудни политички потез да се уђе у „мањинско-већинску и европску владу“ био је неизнуђен! Он је само могао пасти на ум онима који нијесу много мислили ни о сопственој политичкој прошлости, нити о странци и њеној укупној борби против диктаторског режима „предсједника свих грађана“ који је трајао пуне три деценије, да би се послије парламентарних избора и уједно пораза од 30. августа 2020. године нашао у опозиционим парламентарним клупама! А сада је тзв. Дритановом европском владом доживио рехабилитацију због давања политичке подршке обарању „нове 42. Владе“!

Шта би се могло даље рећи и на који начин разумјети погубну политичку одлуку већине чланства на Главноме одбору на челу са њиховим политичким лидером Владимиром Јоковићем, који су гласали за улазак у тзв. „Дританову европску владу“?

Треба сачекати неко краће вријеме од пар мјесеци а можда и мање, које ће нам показати да је неминован процес политичке подјеле односно напуштања дијела чланства из странке СНП-оваца и формирање нове политичке странке! Био би то тежак политички бродолом једне јаке и веома бројне странке, која би могла претрпјети још тежи ударац од којега се не би могла тако брзо и лако опоравити, иако би егзистирала на црногорској политичкој сцени без неког већег или значајнијег утицаја.

Ако је то био циљ, оних који су пристали да уђу у „мањинско-већинску европску владу“ на челу са Дританом Абазовићем као премијером, онда су они свјесно радили на разједињавању тако бројног страначког тијела, чинећи добар политички посао онима који су их примили у нови политички табор „43. Владе“ или Дританове европске владе, а посебну политичку добит лагано су предали у руке „предсједнику свих грађана“ !

Странка СНП-а је важила за једну од странака на коју се могло рачунати да неће издати своје политичке ставове, принципе и програме, нити да ће погазити све оно што је баштинила током свога постојања! Ту не рачунамо претходне појединачне иступе и даље могућност напуштања и прелазак у чланство неке друге странке! Њено чланство тешко да ће се помирити са учињеним, а посебно неће опростити своме страначком лидеру политички потез са којим је странку довео пред неминован расцјеп или макар на добар дио чланства са којим неће моћи рачунати на сљедећим изборима!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: