Ставимо тачку на подјелe наших прадједова, дједова и очева

Импресионирају ме људи који у било којој дневно политичкој теми, налазе повода да помену 1918. годину и четнике. Колико је разумно и морално проблематично сабијати у исту раван догађаје са историјском дистанцом од читавог вијека, односно 7 деценија, остављам читаоцима да просуде сами.

Обратимо пажњу на ментални склоп човјека који уједињење из 1918. доживљава као Армагедон, а референдум из 2006. као највећу светињу. Нико разуман данас не може оспорити да је уз све аномалије, резултат Подгоричке скупштине био у неупоредиво већој сагласности са тадашњом народном вољом, него Ђукановићев референдум из 2006 године. О процедури народног уједињења из 1918, међународна комисија предвођена легендарним француским  маршалом Луј Франше Депереом записала је да су “били слободнији од свих ранијих избора у вријеме краља Николе“, те да се за вијек раније важећа начела Подгоричка скупштина може сматрати прихватљивим исказивањем народне воље.

Ђукановићев референдум из 2006, на који су државним парама да гласају довучене десетине хиљада људи из свих крајева свијета, без законом испуњеног резуденцијалног услова, верификовао је ријетко када тријезни Франтишек Липка. Имајући у виду Липкину јавну појаву, адекватна почаст за верификацију резултата референдума, представљало би преименовање Лозе 13. јулке у Липковачу, јер управо држава створена Липкином верификацијом представља највећи атак на велики овај датум црногорске историје. То најбоље потврђују актуелни државни симболи, против којих је ондашња Црна Гора устала 1941. године.

Умјесто ракије, по Липки је назван хотел у Колашину, власништво бизнисмена из Ђукановићевог најближег окружења. Хотел сумњиве рентабилности, овај бизнисмен касније је заложио за кредит у Прву банку. Пошто кредит није успио да врати, хотел је прелашао у власништво Прве банке и када током двије године. Након двије године газдовања, увидјевши да хотел Липка потпуно нерентабилан, Прва банка га уваљује у дугорочни закуп државној компанији Будванској ривијери. Троугао Липка – Прва банка – Будванска ривијера најбоља је илустрација на каквим основама је саздана ова данашња Црна Гора, која са оном историјском и херојском дијели искључиво заједничко име. Држава у којој егзистирају људи који историјски догађај читав вијек раније сматрају већим проблемом од чињеница да државна компанија пегла минусе банке у власништву премијеровог брата.

На експанзију аутономног народног незадовољства на грађанским протестима током октобра, одговорено је ничим изазаваним наметањем теме четника. Предствљајући припадмике Југословенске војске у отаџбини из перспективе Вељка Булајића, бранитељи Прве банке и осталих тековина Ђукановићеве четврт вијека дуге тираније, покушали су демонстирати неку имагинарну супериорност. Без жеље да непосредно полемишемем са овим ситним душама, подвукао бих да је више него лицемјерно говорити о II свјетском рату на овом простору, а из те теме изоставити значајне догађаје и документе, попут покоља на колашинском Пасијем гробљу и Дробњаку, Мартовских преговора у Загребу из 1943, записа из ратног дневника њемачког Вермахта, као и стенограме са суђења нацистичких главешина у Србији: Франца Нојхаузена, генерала Аугуста Мајснера и др. Карла Фукса.

Општа паника међу локалним полтронима, шпијунима и осталим појавним облицима живота који су свој професионални успјех могли изградити само у оваквом друштву, свједочи о скором крају четврт вијека дуге тираније Мила Ђукановића. Час слободне Црне Горе, друштва које ће ставити тачку на подјеле наших прадједова на зеленаше и бјелаше, дједова на четнике и партизане, очева на Миловце и Момировце, можда је и ближи него што у овом тренутку било ко од нас очекује.

Главу горе, видимо се на протесту, с вјером у Бога и Светог Петра Цетињског. Час слободне Црне Горе је близу, слобода долази и не може је зауставити нико, ни тиранин, ни његови полтрони, ни тиранинови спољни покровитељи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: