ИН4С

ИН4С портал

Стејт департмент о тероризму на ЗБ: Највећи изазов повратници из зона сукоба, око 400 особа у Сирији

2 min read

ПРОТЕСТ ПОРОДИЦА ДРЖАВЉАНА БИХ КОЈИ СЕ НАЛАЗЕ У СИРИЈИ И ИРАКУ/ -РСЕ

У земљама Западног Балкана током 2020. године нијесу забиљежени терористички напади, али изазов и даље представљаjу репатриjациjе, али и процесуирање, реинтеграциjа и рехабилитациjа држављана из Сириjе и Ирака, коjи су се придружили милитантним организациjама у овим земљама, пише у годишњем извjештаjу америчког Стејт департмента о тероризму.

За разлику од земаља Европе коjе су довеле у питање право на држављанство особама коjе су отишле у Сириjу и Ирак, Албаниjа, Босна и Херцеговина и Сjеверна Македониjа су досад успjешно репатрирале држављане, наводи се у извјештају.

Више од 40.000 страних држављана из око 60 земаља, жена и дjеце углавном, остало jе у камповима у Сириjи након териториjалног пораза „Исламске државе“ у марту 2019. године, а у затворима за мушкарце jе око 10.000 особа. Међу њима jе и даље око 400 особа из земаља Западног Балкана.

Србиjа и Црна Гора

Без терористичких напада 2020. и с ниским нивоом активности регрутациjе у вези с „Исламском државом“, главни проблеми тероризма у Србиjи остаjу кретање новца и оружjа кроз региjу, и повратак држављана са страних ратишта, те саморадикализациjа кроз расно или етнички мотивисане идеологиjе често повезане с национализмом или националистичким групама. Србиjа се у септембру обавезала да ће прогласити Хезболах терористичком организациjом и проширити сарадњу с међународним организациjама за борбу против тероризма кроз имплементациjу система провjере путника. Србиjа jе последњих година осуђивала поjединце за судjеловање у терористичким активностима у Сириjи и у сукобу Русиjе и Украjине у источноj Украjини, иако се чини да Министарство унутрашњих послова примjењуjе различите стандарде за стране борце у два сукоба, с повратницима из Сириjе казне иду и до 15 година затвора, а већина повратника из Украjине добија условне казне. Србиjи недостаjе законодавство коjе шире покрива понашање везано уз обуку терориста, финансирање терористичких организациjа и активности врбовања терориста, оцjењуjе се у извjештаjу. У извjештаjу се за Црну Гору наводи да jе у jулу и октобру, Фронтекс наjавио двиjе додатне операциjе за jачање морских граница, с посебним нагласком на сузбиjање криjумчарења дроге и оружjа, трговину људима и тероризам. Црна Гора jе такође чланица групе за борбу против ИДИЛ-а.

Косово* наставља да рjешава последице репатриjациjе четири осумњичена припадника тзв. „Исламске државе“ и 106 чланова породица, коjи су враћени из Сириjе 2019. године, што jе jедна од наjвећих цивилних репатриjациjа до сада из зоне сукоба, наведено jе у извjештаjу. Све одрасле особе су кривично гоњене или им је на неки други начин пресуђено, а двоjица мушкараца остаjу у затвору. Жене и дjеца настављаjу да примају помоћ при реинтеграциjи кроз програме коjе финансираjу Сjедињене Америчке Државе и Европа и Одјељење за превенциjу и реинтеграциjу Министарства унутрашњих послова Косова*. У школе jе уписано 37 од 74 дjеце повратника, а уз помоћ међународних донатора женама повратницама пружена jе помоћ у реинтеграциjи и запошљавању. Иако jе косовски* законодавни оквир међу наjсвеобухватниjим на Балкану, изазов за дугорочну сигурност представљаjу кратке казне, приjевремено пуштање из затвора и недостатак организованог надзора након отпуштања. У извjештаjу се наводи и да jе Косово* прогласило циjели Хезболах терористичком организациjом. Током октобра 2020., Одсјек за борбу против тероризма косовске полициjе ухапсио jе мушкарца коjи jе приjетио амбасадору Косова* у Францускоj, након што jе он ретвитао чланак „Ле Фигаро“ магазина у коjем jе приказана хронологиjа напада на сатирични часопис „Шарли Ебдо“. Тужитељи су 8. децембра отпечатили оптужницу за подстицање на тероризам. Тужитељи су у септембру подигли оптужницу против Игбале Худути за подстицање на терористичка дjела. Худути jе ухапшена 7. jануара због своjих обjава на друштвеним мрежама у коjима се критикује Вашингтон због убиства иранског заповjедника Касима Сулеjманиjа и позива на освету. Врховни суд Косова* потврдио jе 24. септембра казну од пет и по година затвора због судjеловања Visara Qukovcija у терористичкоj групи „Исламска држава“, док jе наложио поновно суђење због оптужби за злостављање дjеце. У питању је jедан од милитаната враћених из Сириjе 2019. године, који је снимио пропагандне видео-записе у коjима jе ставио самоубилачки прслук на свог трогодишњег сина. У jануару jе и Ариан Крyезиу осуђен на 46 мjесеци затвора због учествовања у терористичкоj групи „Исламска држава“. Од 32 жене враћене из Сириjе 2019., 29 их jе признало кривицу за судjеловање у ИДИЛ-у и добило кратке, условне казне. Жене ће избjећи затвор ако не буду чиниле даља кривична дjела, ако се редовно приjављуjу у косовску полициjу и имаjу психолошку помоћ. Од новембра jе jош седам жена оптужено за судjеловање у терористичкоj групи. Косово* jе такође наставило да спроводи програм – уз помоћ америчких стручњака – за побољшање управљања осуђеницима за тероризам у затвору.

 

image

Босна и Херцеговина jош ниjе почела с израдом нове Стратегиjе за превенциjу и борбу против тероризма упркос томе што jе стратегиjа истекла краjем 2020. године.
Осим тога, парламент jе одбио нацрт измjена и допуна уведених 2018. ради даљег усклађивања закона БиХ с директивама ЕУ о сузбиjању тероризма због политичких препуцавања око наводног преноса надлежности с ентитетског на државни ниво. Државна агенциjа за истраге и заштиту (СИПА) и даље jе водећа jединица за спровођење закона коjа обавља противтерористичке функциjе, међутим, њихова jе учинковитост ограничена слабом сарадњом с државним тужилаштвом. Стејт департмент наглашава да ниjе било покушаjа одласка на страна ратишта 2020. године, иако су неки држављани БиХ и чланови њихових породица и даље у Ираку и Сириjи. БиХ наставља да буде вољан партнер у репатриjациjи и у процесу jе успостављања међуагенциjског координационог тиjела за надгледање будућих напора у репатриjациjи, наводи се у извјештају. Благе казне у случаjевима тероризма и даље су изазов, с казнама у просjеку три и по године за оптужбе повезане с тероризмом.

Иако су координираниjи напори на рехабилитациjи и дерадикализациjи jош увиjек потребни, различите групе цивилног друштва, Међурелигиjско виjеће и поjединачне вjерске вође уложили су значаjне напоре у спречавању и сузбиjању радикализациjе насиља. БиХ jе наставила с напорима да прекине терористичке активности 2020. кроз кривичне прогоне репатрираних држављана из Сириjе. Свих седам повратника коjи су враћени 2019. jе досад осуђено на државном суду. Суд БиХ jе 2020. године ослободио jединог држављанина БиХ коjи jе досад процесуиран за борбе у Украjини. Кад jе риjеч о борби против насилног екстремизма, насилна екстремистичка идеологиjа и регионалне националистичке групе остаjу потенциjални извори тероризма у БиХ, оцjењуjе Стејт департмент.

Албаниjа и Сјеверна Македониjа

За Албаниjу и Сјеверну Македониjу извjештаj наводи да су сарађивале као чланице Глобалне коалициjе за борбу против „Исламске државе“, у првом реду враћањем значаjног броjа држављана из Сириjе и Ирака. Главни противтерористички проблем с коjим се суочава Сjеверна Македониjа jесу управо повратници, с обзиром на њихову способност да успоставе насилне екстремистичке ћелиjе, планираjу нападе и радикализуjу друге. Од 126 одраслих коjи су боравили у Сириjи и Ираку, 38 jе убиjено, 69 се вратило у Сjеверну Македониjу, а 19 их jе остало. Власти су проциjениле ниво терористичке приjетње као „просjечан“ или средњи, будући да су припадници и симпатизери групе задржали присутност у земљи. Приjетња тероризма у Албаниjи такође укључуjе држављане коjи се враћаjу из Ирака и Сириjе, као и иранску државно спонзорисану активност усмjерену првенствено против пренасељене иранске опозиционе скупине Муџахедин-ел-Халк, чиjи су чланови у Албаниjи.

Поjедине вjерске вође и групе цивилног друштва широм земље су поjачале напоре за идентификациjу „екстремистичких утицаjа“ у своjим заjедницама, уз подршку низа међународних донатора.

Терористичке групе остале су „траjна и свеприсутна приjетња у циjелом свиjету“ током прошле године, закључио jе Стејт департмент.

Наводи се и да jе „приjетња од тероризма постала географски више распршена у региjама широм свиjета“. У извjештају пише да, иако jе терористичка група „Исламске државе“ изгубила сву териториjу коjу jе заузела у Ираку и Сириjи, „организациjа и њени огранци наставили су водити свjетску терористичку кампању, изводећи смртоносне нападе на глобалном нивоу“, убивши више људи 2020. него било коjе претходне године.

Наводи се да су се Ал Каида и њене подружнице суочиле са „значаjним“ губитком два кључна челника, али су њихове мреже наставиле искориштавати недовољно управљане просторе, зоне сукоба и сигурносне празнине на Блиском истоку за стицање терористичких ресурса и спровођење терористичких напада.

Стејт департмент наводи да jе глобална пандемиjа ковид-19 „закомпликовала терористички краjолик, ствараjући и изазове и прилике за терористичке групе“.

Како jе пандемиjа пореметила путовања, финансирање и операциjе терориста, терористичке групе су прилагодиле своjе приступе, користећи интернет како би наставили да радикализују друге и инспириришу нападе широм свиjета.

(РСЕ)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Стејт департмент о тероризму на ЗБ: Највећи изазов повратници из зона сукоба, око 400 особа у Сирији

  1. Koje licemerje, Amerika i NATO su naj veci teroristi koje je svijet ikada video !! A kada su sve te teroristicke grupe delovale i ubijale Srbe niko ni jednu rijec nije rekao jos su ih naoruzavali i podrzavali !! Pocevsi od Bin Ladenovih muhadzedina pa do ukudanja oznake treoristicke grupe poznate kao OVK(UCK). Na hiljade Americkih i ostalih profesionalnih vojnika iz privatnih firmi koje u stvari deluju paralelno uz vojnu saradnju maticnih drzava ratuju po celom svetu obucavajuci teroriste koje oni smatraju kao podobni za interese zapada !!!

  2. Ко ли их доведе и наоружа ? Коме они ова саопштења пишу у која ни сами не верују. Врте једну исту плочу и једино ко је понавља су ове НВО за паре. Искрен да будем прочитао сам текст до пола а верујем да га нико целог прочитати неће.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *