Штета за Обаму

Каква је ово грешка?

У „Њујорк тајмсу”, најбољем америчком листу, изнијансирани текст, аналитичка дијагноза сиријског пакла, аргументована критика, снажни апел Америци, позив на цивилизовани дипломатски дијалог, упозорење да бомбе доводе до нових жртава, ескалације и ширење конфликта, урушавања међународног права и норми, америчког угледа у свету. Аутор ове колумне на страници Погледи је руски председник Владимир Путин. На сајту „Њујорк тајмса” ова критика се појавила предвече 11. септембра, на датум бременит тешким мислима и симболима, погодан за преиспитивање историјских успеха и промашаја.

Путинова колумна по стилу, и порукама подсећа на ране радове данашњег председника САД. Некадашњи харвардски студент права, социјални радник који је волонтирао помажући сиротињи у црним предграђима Чикага, касније сенатор Илиноиса, један од ретких који је гласао против инвазије на Ирак, прославио се по свом изузетном књижевном дару и говорничким способностима. Мајка белкиња и отац из Кеније кога једва да је познавао, средње име Хусеин, одрастање са бабом и дедом на Хавајима, или кратко у Индонезији са мајком и њеним другим мужем, учинили су од њега човека који по својој најранијој биографији није могао да верује у изузетност или супериорност било које нације расе или вере.

У његовој књизи мемоара „Снови мога оца” писаној пре него што се могло наслутити да ће једног дана Барак Обама постати први црни председник Америке, он подробно описује свој став према било каквим поделама и предрасудама. Тони Морисон, афроамеричка нобеловка, ту је књигу оценила као литерарно ремек-дело.

Касније, Обама се показује као ненадмашни говорник, а за његово противљење интервенцији у Ираку истицано је да му је донело пресудну предност над Хилари Клинтон која му је била противкандидат за председничку номинацију Демократске странке. Америка, разочарана Бушовом неодговорном ратном политиком, изабрала је Барака Обаму.

Обећавао је широку међународну сарадњу у решавању глобалних изазова, тврдио је да Америка и амерички председник неће деловати против других без усклађености са правним нормама домаћим и интернационалним. Имао је шансу да у историју уђе као први председник који је окончао затечена ратна попришта а није започео ниједан нови рат. Пробудио је наду милиона људи у Америци и свету. Добио је Нобелову награду за мир. По мишљењу већине земаља у свету изневерио је очекивања. По мишљењу већине Американаца интервенција у Сирији не би имала никаквог смисла.

Уводник који је потписао Путин требало је да буде потписан именом председника једне нове Америке која не покреће нове ратове. Али Барак Обама је уместо тога изабрао само 24 сата пре него што је Путин освануо у „Њујорк тајмсу”, да нацију охрабрује причом о оправданости америчке интервенције.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: