Стијовић: Годишње се незаконито посијече 600.000 кубика шуме

Бивши министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић казао је у разговору за „Дан“ да је актуелној влади требало годину и по да би покренула активности на спречавању нелегалне експлоатације шљунка и бесправне сјече шума. Док је био министар у влади Здравка Кривокапића, Стијовић је презентовао податке о уништавању шума и ријека. Истиче да му није жао што садашња влада користи те резултате, већ што немају своје.

Према подацима које је објелоданио Стијовић, годишње се посијече око 1.000.000 метара кубних дрвета, од чега најмање 600.000 незаконито.

– Мој тим и ја током 2021. и 2022. године поднијели смо предлоге за покретање поступака против бившег министра пољопривреде Милутина Симовића, државних секретара у министарству, директора Управе за шуме, три концесионара, бившег предсједника Привредног суда Блажа Јованића и још неколико поступајућих судија, а о томе је недавно говорио и министар без портфеља Зоран Миљањић, иако је пропустио да каже да се ради о резултатима рада претходног тима ресора пољопривреде. Зашто се толико чекало, готово годину и по, када је све већ било доступно и све чињенице утврђене, то је једно од кључних питања – нагласио је Стијовић.

Према његовом мишљењу, изгледа калкулантски да се овако озбиљне ствари на нивоу државе рјешавају искључиво пред изборе, да би се рекло: „видите како они нешто раде“.

– Поздрављам све што је у складу са законом и у циљу заштите наших природних ресурса. Ипак, све то мора много брже, организованије и боље и без калкулација и мора се према свима имати исти аршин. Поред тога што је циљ заштита водоизворишта, ваљда је важније заштити правни поредак, довести све до легалног пословања, заштитити природу и саме ријеке Морачу и Цијевну, а посебно становништво у Зети, које живи од пољопривреде и жели здраву животну средину. За добре резултате и друштво какво Црна Гора заслужује морате имати стручност на првом мјесту, а потом и храбрости, правдољубивости, визију и жељу за бољим друштвом за све – казао је Стијовић.

Нелегалне активности попримиле драматичне размјере

Стијовић упозорава да је нелегално коришћење природних ресурса који су у државном власништву попримило драматичне размјере.

– У том смислу, сви државни органи морају учинити све из своје надлежности како би се ова појава смањила или елиминисала. Значај сузбијања нелегалних активности није само у спречавању радњи које су у супротности са законом, а којима смо свакодневно свједоци, већ и у повећању прихода државе и, можда још битније, у спречавању већих последица по природу и окружење. У том смислу, сви државни органи треба да спроведу координирану акцију у циљу спречавања даље нелегалне експлоатације природних ресурса, да настоје да се коришћење привредних ресурса спроводи на одржив начин, као и да се смањи ниво сиве економије, а да држава добије приходе. На овај начин би индекс корупције могао бити знатно умањен, сматра Стијовић.

Према његовим подацима, територија Црне Горе годишње остане без више од 1.000.000 кубика дрвне масе.

– Од тога је између 300.000 и 400.000 метара кубних дозвољена сјеча, а све остало је незаконито посјечено. Примјера ради, осврнућемо се на 2020.годину гдје је од 1.092.786 метара кубних посјечене дрвне масе регистрована сјеча само 256.000 м3 из државних шума и 111.000 м3 из приватних шума, што укупно износи 367.000 м3. Дакле, како подаци Монстата указују да је у 2020. години извршена сјеча 1.092.786 м3, то значи да евиденције Управе за шуме приказује само 33,5 одсто од те количине, док уопште немају евиденцију за 725.786 м3, или 66,5 одсто посјечене дрвне масе. Ипак, нелегално посјечена дрвна маса код Управе за шуме приказана је у износу од 4.160 м3. Упоређујући податке Монстата и Управе за шуме, долази се до закључка да Управа за шуме приказује бесправне сјече у износу од 0,57 одсто у односу на податке Монстата, док подаци инспекцијских служби приказују 0,25 одсто од укупне количине коју приказује Управа за шуме. Овакви подаци јасно говоре о неусклађености евиденција Управе за шуме и Монстата, али и о пропустима надлежних органа задужених за газдовање шумама и инспекцијских органа, чији се подаци значајно разликују. Такође, подаци Националне инвентуре шума из 2011. године указују на то да се на годишњем нивоу у промет стави најмање 0,5 до 0,65 милиона м3 дрвних сортимената из државних и приватних шума – подсјетио је Стијовић на податке из извјештаја које је презентовао док је био министар у влади Здравка Кривокапића.

Последице далекосежне

Стијовић подсјећа да је као министар указивао да нелегална експлоатација ремети природни режим вода и шума, који је интерактиван, због чега ове активности морају бити спријечене како не би довеле до далекосежних последица у виду нестајања водоизворишта, угрожавања великих инфраструктурних пројеката, измјештања ријечних корита, поплава, нестајања шумских површина, ширења шумских болести, појаве ерозије и клизишта.

– Због свега изложеног, наглашавамо да је потребна ургентна реакција Владе како би се спријечило да се у наредном периоду наставља са праксом успостављеном прије конституисања овог сазива владе, а која апсолутно нема правно утемељење у било ком пропису – указао је Стијовић у извјештају.

Подсјетио је да је својевремно указивао да је једна од најкритичнијих дионица са које се у великој мјери експлоатише шљунак доњи ток ријеке Мораче, од Ботуна до Понара, као и простор ван ријечног корита, гдје је и при непосредном обиласку утврђено да нелегалну експлоатацију шљунка врши више субјеката.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: