Стикер преко живота

Пише: Живојин Ракочевић

Ево ти ништа, и чврсто га држи!” Овом реченицом наш народ означава пропала обећања, договоре, лажне понуде, неиспуњене наде и превару у којој је важно задовољити форме и заобићи истину. Двадесет година на Косову и Метохији грађани постављају и скидају парче лима, комад папира, лепљиве траке и крпице на регистарским таблицама својих аутомобила. Све се то нагомилало и ескалирало у протеклих месец дана, па су оклопљени албански специјалци кренули да спроведу нову одлуку о изгледу регистарских таблица с прстом на обарачу својих ’калашњикова’. Онда су Срби довели тешке камионе и механизацију и почела је криза у којој је српска страна дизала ратне авионе и хеликоптере. Светски медији, већином у одсуству разумевања повода за најновију кризу, вратили су се извештавању о Косову као да је 1999. година и као да рат може почети сваког тренутка. Јариње и Брњак, две пусте чуке, постали су гвоздена завеса која раздваја Србе са севера КиМ од централне Србије.

Да ли је сукоб могао почети због парчета лима и ознака на њему? Јесте, јер је међународно и локално право погажено првом бомбом која је пала на ову земљу. Од тада је све могуће, па и рат због регистарских ознака. Да би се неправда одржала, потребна је сила, за одржавање чак и ознака на аутомобилима потребно је узети пушке у руке и подићи авионе. Неразумевање и сакривање су основа наше послератне комуникације.

„Сећаш се како смо на почетку на старе СРЈ таблице набацивали блато да би биле мање уочљиве”, каже једна данашња службеница ОЕБС-а. Они који су имали БГ таблице остругали би ножем доњу половину слова Б и добили ознаку ПГ. Мило Ђукановић и његов режим у Подгорици били су савезници с Приштином и та огребана половина слова могла је да вам сачува живот или заштити од каменица. Бернар Кушнер, први шеф Унмика, увео је нелегално КС таблице и прогласио их статусно неутралним. Општине са севера Косова и Метохије нису их признале и тамо се нису могле видети. Како су почели преговори Београда и Приштине, кренула је потера за различитим комадима лима које су користили Срби јужно од Ибра. Полиција је писала казне и тако се стигло до данашњег стикера. Читава једна бесмислена и исцрпљујућа историја у којој је све што је било неутрално постало већински албанско.

Шта је стикер? Празни, бели, комадић папира с бројем у дну и штампан у стотинама хиљада примерака. Њега лепите преко грба и имена земље док сте на Косову, потом га одлепљујете и бацате чим крочите у ужу Србију, а ако, рецимо, неколико пута пређете поменуте чуке на Јарињу, Брњаку или Мердару, исто толико пута морате узимати, одлепљивати и лепити бели стикер. Цео поступак важи и за симболе на аутомобилима који су регистровани на Косову.

„Задњи пут видите ваш грб”, каже Небојша Јевтић на уским степеницама регистрационог центра у Лапљем Селу док чека да, на ветрометини, преузме стикер и преда папирне косовске таблице са РКС ознакама. Њих је уредно платио пет евра, важе још 45 дана, а због њихове употребе од петка може бити кажњен ако се појави у саобраћају. Једно је сигурно, овај текст могу разумети само косовски Срби, и то они јужно од Ибра. Међутим, да би цео процес био скоро савршено неразумљив, чак и њима, корисник стикера на српском језику, на латиници, добија следеће „обавештење”:

„Упуство за одржавање и употребу лепљивог папира

Након очишћавања таблица са потребним средствима за очишћавање, онда можете постављати лепљиви папир по таблицама.

Лепљиви папир треба постављати само по таблицама и то само на предвиђеном месту.

У ником случају не може се употребљавати друга хемиска средства, наоштрена средства, змерилни материал (валовити) и прскање са високим притиском на размаку мање од 50 цм од таблице.

Ако се не придржавате упуства, за учињене штете, произвођаћ не сноси одговорност.”

Овај текст са собом носи само једну поруку својим корисницима: ви не постојите! Да, макар, само један говорник српскога језика живи на целом Косову, требало би га пронаћи и питати: Да ли ви ово разумете? Употреба албанизованог српског језика постала је стандард.

„Покушаћемо да у најкраћем року утичемо на надлежно министарство да се ове грешке исправе”, огласио се повереник за језике на Косову Славиша Младеновић након питања које му је упутио Медија центар из Чаглавице. Институција повереника успостављена је у оквиру косовског система да заштити српски језик који је, по свим међународним и локалним прописима, службени и у равноправној употреби на Косову.

„Када вас неко континуирано, већ 21. годину, систематски и циљано уништава и ’очишћава’ с места на коме је почетак ваше језичке и културне слике света, онда не чуди што се овакав ’српски’ језик провлачи кроз службену употребу. Маскирање поштовања форме – ’Ето, поштујемо ваша права’, постало је програм косовске администрације, којим се у пракси наставља ’очишћавање’ српског језика и Срба, на које нико адекватно не реагује. Онда када они који су дужни да штите ваша права и брину о њиховом спровођењу пошаљу овакво упутство о коришћењу лепљиве траке за прикривање ознака на таблицама, схватите хаос у коме живите, потпуно понижење, као и да је проблем много дубљи него што вам се учинило”, изјавио је за „Политику” књижевни критичар и песник Жарко Миленковић.

Изгледа да оно „ништа” с почетка ове апсурдне приче личи на данашње Косово, на љуштуру без садржаја, на празни стикер прелепљен преко смисла, језика и живота.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: